Ћипико, Иво - Приповетке
Спасоје испод ока гледа девојку и никако да му око на њену лицу опочине. Гледа је боље, и лијепо му се чини да је увела и блиједа у лицу.
Наврх брда, код црквице светог Николе, гледајући у свечево озбиљно лице, брадом нарешено, прекрсти се, па часом опочине. А прије но ће закренути, обрне се још једанпут прама мору и пође даље. .
Иза подне довуче се уморан и слаб у хлад да опочине, а кад га, око две уре, Лазо хтеде да пробуди, пренерази се видевши га где лежи блед, затворених очију, а капци му
Ћипико, Иво - Пауци
Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад да бар опочине док бар пробава траје. Доктор црковног права извади из рукава смотру „Ла цивита цаттолица”, (он је ионако дошао да се
Бјеше раздражен, немиран. Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу. Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало. Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.
Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине сан и опочине... Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.
— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине. Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: На њиви пасла је живина, па, уочивши толико