Ћипико, Иво - Пауци
Па бијаше и опочинуо и добро се примирио. На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. — Пробудио си се, — рече му.
Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама , а опет , уморан , радо би опочинуо. Уто се и Марија маче и рече: — Они су заборавили да се и сутра ради! Добра вам ноћ! — и пође у кућу.