Ћипико, Иво - Пауци
А испаван, чио, своје планине и страствене Маше. — Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити...
Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. — Сутра је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се. — Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот. Бићемо ка' сломљени!