Црњански, Милош - Сеобе 2
Из баште је допирао, у собу, опојан мирис јасмина. Чинило се да неко, бео, по башти, хода. Светлост свеће била је пала на неки стари раст, који је био
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих. — Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено. — Тако!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Исток се почео беласати и светао круг, као ореол око главе светитеља, бивао је све шири. А свеж опојан ваздух ћарлијао је око нас... Преплашене шеве лепршале су изнад наших глава.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
мирис, тешка боја Спомена живих и тужних што пуне Замрљан видик, осећања моја, Младости понос што у мени труне. Опојан, тежак мирис се из биља Разлива, — слика отежале јаве. Мирише ваздух дахом мртва смиља. Облаци иду преко моје главе.
— То је био тол’ко сан колико јава: – Шетао алејом заспалих зумбула, Потрвеном стазом где је крин до крина. Опојан мирис чудних рузмарина!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Плану и састави нишан, и згоди удаљена старца. Паде, и с душом се растаде; црна га покрила земља. Опојан он је у спроводу цркве и закона српска.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Одасвуда бије влага. Вече мирише и разлијева око себе сладак, опојан мирис. Мирише сазрело жито, миришу модре, набубриле шљиве кроз поблијеђело, поспано лишће, мирише милодув и босиље —
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Моју пажњу привлачи неки опојан мирис. Отворио сам очи. — Алорѕ, цамараде, çа ва?1 Угледао сам капу француског официра.