Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ха — осмејак тај ме сећа, Шта је чудно овим људма — То је ова кита цвећа, Што ј’ на мојим виде грудма. Ох, опрос’те страни људи, Опрости ми, ледно доба, Ево скидам с мојих груди Росно цвеће с — њена гроба.