Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ко? Она се запламти у лицу. Волела је умрети него изговорити име Лазарево. Од онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико колико је Станка волела. — Онај ко је пројавио. — Зар Лазар?! Она потврди главом.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао и по кући. Једном речи, није украо само оно што је о небо било обешено.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ћерке матери, све, не кажу. Ћерка јој је, међутим, све испричала, шта би, на оном пропланку. Она је то опростила и није рекла, ништа, Божичу. Божич би био ћерци леђа поломио. Исакович је сав црвен у лицу слушао ту бучу материну.
Павле онда поче да тврди да он не мисли да је наговара. Мисли само, каже, да, кад би се вратила, опростила би Трифуну. Она онда скочи, онако стасита, па му рече да јој се, при самој помисли да се врати Трифуну, привиђа та
Милићевић, Вук - Беспуће
Она га није задржавала и опростила се од њега једним хладним пољупцем. До године је није више нашао. ГЛАВА ТРЕЋА Необично га је нешто дирнуло у души и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох маните муке луде! Шта гледате, земља ј' ладна, Излетела душа јадна, Опростила с' ови зала, Па се за њим тамо дала. Ох молите Божу вољу, Да тамо јој коб да бољу!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Шта уради, бона? — Ево зло да ми је! Штогод сам била сирота стекла идући, ево све земља радова, и све бих опростила али црвене ћурдије никако не могу. И ВРИЈЕДИ! Поставила кума куми чанак граха и мало хајвара, па сјеле обје да једу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Није се још сасвим опростила од наде да од нас створи нормалну фамилију: мислим, недељне посете, цвеће, купање и ти фазони.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Зато што она, Љубица, није њему опростила Петрију; и зато што од њега, правог кривца, није ни могла да прихвати опроштај; највише зато што је тај већ свемоћни
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Шта уради, бона? — Ево зло да ми је! Што год сам била сирота стекла идући, ево све земља радова, и све бих опростила, али црвене ћурдије никако не могу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Павловица, па говори своме господару: „Ој, чујеш ли, Павле господару, води мене заовиној цркви, не би ли ме црква опростила“. Кад то чуо Павле господару, поведе је заовиној цркви.