Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Наплатимо се и пођемо, а он јошт спреми нам хлеба и једну шунку. Опростимо се и како смо умели захвалимо му на љубезном дочеку, седнемо у кола и рекнемо „збогом”!
— Ја одма одем у Вољавчу, кажем господарево одобреније, и сви се обрадују. Трећи дан спремимо се и опростимо са пустињом вољавачком и пођемо за у Боговађу.
Ми се са нашим духовницима опростимо, и они нам за срећно путовање молитву очитају и отпоју. Ето и друго преселеније синода.
Вратимо се пут к Ваљеву, и у сунчево рођење дођемо на коцељевачку ћуприју, ту се с Јовицом опростимо и исплачемо један другом, аки последње целованије одамо.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дај ми руку, војводо, да је пољубим! — Да се пољубимо, јуначе!... Да се опростимо и алалимо!... Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!... А старешина сам.
— Остајете сви? — упита. — Сви! Зекин глас поста наједанпут нежнији. — Онда, браћо... — рече — да се опростимо!... Људи смо, па смо могли згрешити један другом. Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...
Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио... Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!... Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!...
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Док су Маџари глобили, било је добро. ГАВРИЛОВИЋ: Па ми смо зато и устали да се тога опростимо. СМРДИЋ: Којешта. Ми смо устали за народност, а нигди није стајало да ће чиновници војводине служити бадава, него ће
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гробница је кућица опака, Зато мртвим буди земља лака. Ао Симо, чу ли, драги Симо, Зар са сузам' да се опростимо? Та заједно дане смо провели, Па бијасмо свакада весели, Истина је, грдне су нам бриге Задавале те проклете књиге,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
рече: — Ја имам још само једну вјештину, али ко зна хоће ли ми помоћи, него те молим, примакни се да се пољубимо н опростимо. Лисица се примаче, а јазавац — ћап лисицу за гушу! Лисица запомаже: — Пусти, јазо, што учини?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Онда му рече мати: „За Бога сине, па да је опростимо. Довече укради кошуљицу па метни на пенџер, а ја ћу је полако узети с пенџера па ћу је бацити у пећ нека изгори.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Црна моја Госпава, црна Госпава! Ајде, послужте се! Да се бар с Анђелком честито опростимо... Док нису и троглави почели да наилазе...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Останите, барем, те ручајте с нами, пак онда идите збогом куд [х]оћете.” Опростимо се ми и изиђемо из његове собе. Рече он нешто латински другим децама, ноја изиђу за нама и љубезно нас моле да
Нађемо корабаљ идриотски за Мореју, целујемо се и опростимо с оцем, милостивим благодетељем и учитељем Јеротејем, с добрим Хрисантом и с прочи љубими соученици, и пређемо у
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он пође, надвири се над раком, па стаде ... »Шта бих имао још?... да продужим још мало...« — Митре, ходи да се опростимо. Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну... Пољуби се са њим, па се исправи. — Силази сад, доста је...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ја имам још само једну вјештину, али ко зна хоће ли ми помоћи, него те молим, примакни се да се пољубимо и да се опростимо. Лисица се примаче, а јазавац ћап лисицу за гушу. Лисица запомаже: — Пусти, јазо, што учини?
Ћипико, Иво - Приповетке
Па, довршвши молитву, диже се. —Иди! Што си долазио? —Дошао сам да се гријеха одречемо, да једно другоме опростимо и да се као брат и сестра растанемо, рече он тужно, и осјети како му сузе на очи навиру. — Чујеш ли звоно, Морача?
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Ништа нам више не стоји на путу. РИСТА: Ништа. ЧЕДА: Па ипак, мислим се нешто, само како ћемо да се опростимо оне вуцибатине? РИСТА: Кога? ЧЕДА: Па њеног мужа, тај нам много смета. РИСТА: Како, зар вам није казала госпа Живка?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Време је да се са њиме опростимо. Но, још једну сцену из његова живота. Било је то у лето 1633 године. Величанствена кугла Микеланђела уздигла се у
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Како би било да се послије подне сви искупимо код нашег старог логора и да се опростимо с Прокиним гајем. — Хоћемо, хоћемо! — зовнућемо и Лазар Мачка и Луњу. — И пољара Лијана — додаде Јованче.