Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Поља пуста, опрљена; читав дан путујеш, а сретнеш само понекога пастира где, с празном торбицом о рамену, чува глађу и жеђу изнурено стадо.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
у земуницу склања, - јача од клешта, слађа од кошнице, од роја пчела гушћа и брујнија, црња но да је муњом опрљена, од месечарке црвенија и љућа, од брескве сочнија, од масла бујнија, шљива: бичем надвоје пресечена, јерибасма:
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Алекса додаде више у шали: — Па добро... добро!... Пусти јој барем руку. Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу! А он оста на месту као окамењен од стида... — Ех, ех, ех... добро... добро!...