Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Беше то ватра, витријол, што ми је усне и језик опрљио. Утоме се тргох иза сна. Сва сам се тресла као прут. А кад сам отворила очи, видела сам мога Алексу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Истина, лепа глава, лепо чело још, али до пола ћелав . . . па већ и беле косе виде се, прогрушане. Већ је мраз лист опрљио. Не хити му се више женити. Каже још да хоће, али сам не зна кад ће и како ће.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
При томе сам много пута опрљио и прсте и лице, али сам ипак ковао без предаха, а мој ланац бивао је све чвршћи и дужи“.