Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Та ено га, ено — црни се!... — Ама шта је? — Дете — оно, куме! Зар не видиш?... Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се
Црњански, Милош - Сеобе 2
Затим се поче пипати око пиштоља и опсова: „Петре! Је ли? Како оно беше по закону њихову? Зар наши Хртковци нису митровачко властелинство?
стала, кирасир поче, галантно, скидајући трикорн, да поздравља жене, али кад виде Ђурђа, како га гледа, и кад чу како опсова, он се спусти из кола, на супротну страну, и оде у стражару да сврши свој посао око папира.
Ово је увреденије правице земаљске!“ Подупирући Павла, Петар, случајно, напипа локот на његовим, везаним, рукама и опсова, замуцкујући од љутине. „Везао те, оца му! Као арамије! Овај локот да купиш, дугоњо, кад у Осек стигнете.
А затим, љутито, заврте главом и опсова, мрмљајући. Међутим, помисли да ваља сићи до кола и испратити и њу, као што је и децу испратио, наочиглед слугу и
је почео да јаше мало мирније, правцем према северу, гладан, жедан, усамљен, али са неким лудим осмехом на уснама. Опсова оне који после наше смрти остају за нама. Коњаник, кад је усамљен, усамљенији је и од усамљеног пешака.
Ваљда да би умањио утисак, који су његове изјаве, очигледно, оставиле, у очима његовог сапутника, Божич, смејући се, опсова кола, која је добио, каже, од сународника, Трандафила – који ће наплатити, и коње и кола, папрено, од његовог таста,
И прочаја. Иако је Павле покушавао, искрено, да похвали Божича, виде како га Божич посматра, зрикаво, и чу како га опсова. Божич му добаци да је крајње време да се опросте од госпожа. Треба поранити сутра.
Сећао се да је, на то, скочио, и да је опсова („какав накит, коме накит, душу ти женску?“). Зар је она мислила да му, ваљда тим накитом, купује чизме и нову,
Исакович им онда, кроз зубе, опсова мајку. А само је Божич, и вриска госпоже Евдокије, натерала та два официра, и Павла, да се, пред целим светом, не
Пошто му се то, дотле, никад, није било десило, са Волковљевим колима, Исакович се зачуди, разљути, и опсова. Имао је сад да бира: да се врати Божичу, да тражи кола од Божича, или да пође, пешице, до коњског храма Паладија.
Ђаво је то. Кад би се женио, такву би жену узео. Мрак је у животу – само је веселост што светли. Ђурђе опсова Трандафилку.
Чаша која напукне, не може се никад закрпити. Не звучи више као кристали. Ђурђе се онда нађе у чуду, опсова је, а опсова и то што му жена рече, ту реч, коју је, први пут, од ње био чуо. Није знао шта су то кристали.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Честњејши Исакович пробудио се, зачуђен сликама над главом, сатом који му је, мада опсова, одсвирао један менует, безбројним, танконогим сточићима и свиленим покривачима, на којима су спавале две беле мачке.
размишљајући шта ли му је то Беренклау на немачком довикнуо, сав пренеражен, посматрајући швапске ђенерале и официре, опсова им са тужним изразом лица, у себи, оца. Пук је међутим, равнодушан и уморан, полазио натраг у логор, у шуми.
Онако мамуран, киван, као малопре на ове, устаде да види те друге, са оне стране реке, и опсова им, у себи, дете француско.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Остав’ се, бога ти! Да забављамо господин-Пају. — Кајо! — викну Јова, па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао), и хтео је бесно погледати, али му очи одоше на салату од целера.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
“ — кад се напречац пресијече и заћута. Изиђе му пред очи танконого неспретно ждријебе и он само пљуну и опсова: — Дабогда пребио и ону другу ногу, гад шантави! Замуче тога прољећа мој стрикан као да никад ни пјевао није.
— Јовашу, гребем ти дио матере! — задављено опсова Микан губећи наду у било какву помоћ од брата. — И ја теби двапут!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво. Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду. — Учитељу, иди кући сад, па знаш онога...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Хм, да видим... тек нек се и он уплаши. — Е, ваљано! Па шта му још каза? — и ту Митар крупно опсова. — Море каз'о сам му много; каз'о сам му... хм... ко ће то све да упамти. Кажем ти... 'нако... све кратко и оштро.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Само зато што се ствар збива у Кучају Свет ништа не зна о том случају... „Тја, свет...!” (Деда ружно опсова) „Некоме маћеха, неком мати!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Где ми је штап? Људи, где ми је штап? — звера Аћим око себе. Наредник га опсова и удари кундаком у ребра. Никола климну главом. Старац, згрчен иза касе, подиже се и отрча низ пут.
— Срам да те буде! — и опсова. — Кад се порађа, није грех да сам и у собу ушао. — Ти код твоје Анђе иди, а код Симке... Трчи, упрегни коње!
Не могу, помисли. — Шта чекаш? Нисам се знојио за тебе. Сам себи јаму копај — и опсова. Ђорђе искрену главу и виде цигару међу звездама. — Ја сам, Ђорђе — промуца. — Откуд ТИ овде?...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па се грозно искрљешти на мене. — Лочи! — и опсова ми матер. У узбудљивом ћутању које настаде после овога, чуло се само шкргутање његових зуба, које не знам како није
се огроман један подвољак испод томпуса и намрштена једна глава у цилиндеру и белој кравати око воловског врата гадно опсова идиота на путу.
страну, онда гурну Вука Бранковића, и онда лицем публици, витлајући рапиром (који је подигао) око своје јуначке главе, опсова онај исти глас из публике, али таквом псовком, цењени читаоци, за коју смело, овде на овом месту, тврдимо: да никако
Тада он успори мало лет и баш лепо зачу где једна од оних прилика и чисто на српском опсова једну капку која јој је, како св. Петар логично закључи, морала пасти иза самога врата.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. — Можете ме убити, али сад немам. — Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави.
Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: — Бабетино једна! Надао дреку као да му црева испадају !... — Сваки на своју страну!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А Турчин завиче: — Ево, ефендија, опет ми Влах опсова свеца. — Аша, бог не дао, ефендија? — одговори раја. Кадија, кад чује даву, упита онога Турчина: — Имаш ли манта да
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
И 'ајде што му разби нос, напослетку – омакне се песница, па деси се, али што му опсова оца? РАКА: И он је мени! ЖИВКА: Није истина, не уме он то, он је васпитано дете. РАКА: Опсовао ми је.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нагазих на неку јаму. Један опсова нешто. „Откочите пушке!“ наређивао је поднаредник. Ја сам извукао револвер, као да ћемо сада на јуриш.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
На глас да сам женско, мој отац пљуну, почеша се иза уха и опсова нешто ружно, што ја онда нисам разумео не познавајући довољно матерњи језик.
— и, сасвим заборављајући да сам и ја присутан седници професорског већа, катихета опсова колективну мајку трећем разреду гимназије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Овако ћу преко прве ограде у ноћ. Неки пас лану. Ордонанс нешто пропрмља, као да опсова. Куће су биле затворене, нигде светле искре, као да је цео свет замро.
— Како, чиме, на чему! — чуди се Живадин. — На кркачама!... Или да их повежемо коњима за реп!... — Лука опсова нешто на рачун Италијана. Сутрадан на челу колоне јахао је италијански официр, а за њим два њихова подофицира.