Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је село осећао идилички и сликао га поетски. Уопште, његове приче са тим оптимизмом, моралисањем и ружичастим идеализацијама не иду у прави, непосредни реализам, и често изгледају да су писане за младе
или сентименталне аутобиографије, или идиле сеоске задруге и србијанске вароши, увек са предубеђењима, са наивним оптимизмом, са склоношћу за мелодрамске ефекте, са нечим што подсећа на Милорада П.
Својим ведрим оптимизмом, веселим сликама нишкога живота и малога пука, Сремац је у добу око 1900, када се јавила експлозија песимизма у
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Друго, код Миличића у првим поратним годинама Црњански издваја планетарно осећање „жудњу за неким космичким оптимизмом, радошћу, без обзира на свакидашњицу“. И овде лако препознајемо Чарнојевића.