Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Земља је погорела и опустела. Понеко сеоце остало је на миру, душманска га војска није потрла, вије му огањ освете тршчане кровове у прах и пепео
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
за свој опстанак; у Босни и Херцеговини није било ни трага од духовнога живота, а Стара Србија поробљена, попаљена и опустела, после две велике сеобе, била је у очајном стању.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ТАНАСКО: Ја би је слатко утефтерисо! Стално, несрећница, прича о удаји! Није ни чудо, мушкиње у рату, опустела нам Србија, мој господине! МАНОЈЛО: Па овај повређени, што су га малочас унели...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Она је вриснула, цикнула, поново кикотање и смех, као да је ова земља нагло опустела и нико други осим њих двоје није остао у животу. Пљускање. Пршти јадна вода, хо, хо, хо, ха, ха, ха, хи, хи, хи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Еј, децо, децо... Одоше за угао, на Дунав... Тамо је данас ваљда цела моја школа...” Паланка је доиста потпуно опустела. Што је год могло, отишло је у воду.