Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— О-о, то није добро — гуди потиштен Сава, а баш му ништа паметно не пада на ум. Опустила чемерна глава ко крупска марвена пијаца у понедјељак иза поноћи, све по њој само неке трице, слама и још понешто што
Само ми кажу: тамо је Стево, не брини. * Завршиле се говоранције, опустила трибина, вјетар се невесело сашаптава са заставама. На пространој пољани разгоријева се и бучи народно весеље.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Био је светао сунчан дан без прашине. Поља су лежала пуста, а влажна дрвета опустила тужно гране. Лишће је почело да жути. Осећао се већ дах јесени.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нисам јецала. Опустила сам се, наслонила главу на греду и мировала. Знала сам да сузе иду по истом трагу, али ми се чинило да ми је цело лице