Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
На прагу стајаше он, мој отац! Вес мало затурио, па му вири испод њега коса и пада му на високо чело. Бркови се опустили, лице потамнело, па остарело. Али очи, очи! Ни налик на оне пређашње!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Предвече паде киша, покупи прашину, али се ораница расквасила. Уморни коњи опустили вратове, а војници, каљави, завукли се у шаторе и чекају вечеру. У неко доба зачу се жагор и шљапкање по блату.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Официри извадили по једну ногу из узенгија, ради одмора, и док шкрипе седла и крцкају, они се опустили и дремљиви клањају као прстенџије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Батали!... Прогутао си — дира га Сима. Тада је почео да свира хармоникаш. А сунце осваја. Платани опустили лишће, а лака јара подрхтава над реком. Нека деца окупила се около, поседала на траву и прате сваки наш покрет.
— Јест. — Која? — Пета. — Где је командир? — На челу. Војници су полегали покрај пута. Коњи опустили вратове. У нашем ходу наилазимо наизменично на топ, онда кару, док не стигосмо на чело батерије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ну растури то весеље твоје, мој ујаче, Црнојевић-Иво! Е смо нашу земљу опустили, сломила се земља у сватове, оста земља пуста на крајини, земља наша страшна од Турака, од Турака преко воде сиње.