Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Иза мужева, који носе пушке, кроз крај спаљен, опустошен и го, оне, ко утвари, носе иглу и конац, носе брашно, сапун, шибицу, со. Ко каже да у светлост?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Закуцаше ме тако с десетак питања у наредников „тефтер“, а кад жандарми замакоше низ пут, иза њих остаде свијет сав опустошен и остуденио, крв као леденица. За шта да се прихватиш, чему да се радујеш?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
За невероватно кратко време цео храм је био потпуно опустошен, улице око њега претрпане разбацаним трубама папироса и свескама пергамента.