Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
и послије дугога промишљавања и договора, договоре се да један од њих свога коња закоље, и од коже коњске да окроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стријелу, да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за чардак прихвати, како би
да он свога коња закоље, али он не шћедне, па ни средњи не шћедне, онда најмлађи закоље свога, од коже његове окроји опуту, један крај од ње веже за стријелу, пак је пусти из лука у чардак.
Кад дође да се пењу уз опуту, опет најстарији и средњи не шћедну се пети, него се попне најмлађи. Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу,
Браћа његова завидећи му што је он био јунак те је сестру нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао сићи, па онда нађу у пољу једно чобанче код оваца, и преобуку га и мјесто брата свога оцу поведу, а
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
и послије дугога промишљавања и договора, договоре се да један од њих свога коња закоље, и од коже коњске да окроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стријелу, да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за чардак прихвати, како би
да он свога коња закоље, али он не шћедне, па ни средњи не шћедне; онда најмлађи закоље свога, од коже његове окроји опуту, један крај од ње веже за стријелу, пак је пусти из лука у чардак.
Кад дође да се пење уз опуту, опет најстарији и средњи не шћедну се пети, него се попне најмлађи. Попевши се горе, стане ићи из једне собе у
Браћа његова, завидећи му што је он био јунак те је сестру нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао сићи, па онда нађу у пољу једно чобанче код оваца и преобуку га и мјесто брата свога оцу поведу, а
Рече стари ован чактараш: — Богме, неке у кожух, неке у мјехове, а неке у ремике, а неке у каише, али у опуту највише. Слушали их вукови, па реку: — Добре и праве живинице и лијепе наше посестриме!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Никад се није раздвајао од њега, распеће га је стално куцкало по прсима, клатило се обешено о танку опуту око врата. Артемије По овој жези, сада, Лаушеви коњаници леже крај какве речице, мутне од скорих киша.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Једноме се одвалило пенџе, сео покрај пута и ножем одсеца опуту са каиша пушке, да би увезао цокулу. Стигосмо и групу војника, који су на импровизованим носилима од шаторских крила