Употреба речи опучи у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Море не удри ту децу — викну неколико пута Сима, и жао му беше ђака што их учитељ онако душмански млати, па опучи навише к осоју да обиђе крчевину. Кад тамо, а Ђура и Спасоје дељају некакво дрво и граде нешто.

Облета поп и иска, па га опет нестане... Спаде Петру и друга пранга. Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже... Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме. Окрете се Петар, кад — али опет онај поп.

« Киша поче јаче. Грмљавина и севање сустиже једно друго. Мојсило прође још једном, па опучи свом стану. Мрак се већ спустио, по кафанама се попалиле лампе и свеће.

Страхиња уздахну, распали боље лулу, одби два-три густа дима, па опучи путем наниже, а почесто се осврташе за Радојком — догод није већ замакла горе у воћњак.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Да си највећа сила, мени ниси ништа!.... Ја ћу те срушити... смождити!... И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати. Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.

А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! — И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... Шумом је одјекивао пуцањ сувога грања... 21. ПАРАШНИЦА Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Пасторак захвали човјеку, па опучи право у град. Кад стиже тамо, срећа га послужи те дознаде да цару треба слуга и он оде у царев двор.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности