Употреба речи опуштена у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

Љубећи га устима мокрим од плача, што више нису могла да се затворе на пољубац, већ су била отворена и опуштена, од дрхтања, гледала га је очима изврнутим, у којима се видела само беоњача, без њених модрих дужица и великих зеница.

Пола у несвести, опуштена, она је грчевито понављала: „Умрећу, умрећу.“ Дотле је његов брат изишао из кола, сув, жут, у дугачком ћурку од

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Иако је осуда колективна, ипак то нимало не умањује обострани страх. Али свима пред очима лебди она опуштена глава и све их храбри нада да ће сваки пре убити свога противника и тиме спасти себе. Први напад је одбијен.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

У зору, кад би се Ђорђе преокренуо на последњи сан, она би се из ината и љутње, врела и опуштена, прострла по њему. И све време док би га грчила на себи, шапутала би: „Доста си спавао, доста си спавао.

и грчевито окренуо се к њој и загњурио главу у њена недра, па се припио и угрчио у њено тело, а она му се подала, опуштена, туђа и далека, чврсто стежући рукама даске кревета. Онда је рекао: „Купићу манастиру звоно...

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

куњање у каквом старачком дому, у крилу сложених бијелих намрешканих руку, као у старе дувне склопљених вјеђа и опуштена лица, остарјела од истинских озарења једном фиктивном срећом. Никад се више нисмо срели.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Та једра тела час су мирно опуштена, час до разблудности раздражена у топлој воденој пари и под дејством острашћеног певања.

Краков, Станислав - КРИЛА

Топао дах дизао се увис изнад њиних ознојених глава. Нежна, окрвављена животиња, меко опуштена о мотки, за коју су јој танке ноге биле привезане, била је још топла, само су јој раширене очи гледале слеђеним

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

! А вепар би се дигао из клупе, опуштена репа, изашао би пред таблу и почео гроктати лекцију. Другоме би опет рекао: — Ја ћу теби, орангутану мој, забележити

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Један талас лупи и праменови воде сунуше преко крова. Мића се унезверено окреће, а доња му усна опуштена, готов да заплаче. Посматрам острво Видо... Једна кућа на њему, онда неке бараке, шатори.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности