Црњански, Милош - Сеобе 1
дуго пред великим огледалом и гледао широк ожиљак ране, на десном рамену, исто тако пажљиво, као и своје дебеле, опуштене образе.
Коњ, иначе миран, опуштене њушке до земље, фркћући у плеву, трже се кад му приђе. Док је слуге притезаху, животиња се поче вртети у круг,
Држао се рукама најчешће за болан трбух, стојећи, као узет, иза својих кола. Опуштених руку, опуштене главе, чинио се изнемогао, смртно оронуо. Висио му је и подвољак, висили су му и очни капци и обрве и уши.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЗИМСКА НОЋ Пало је иње. Ко сабласти беле, У танком велу као да се јеже, Снуждени стоје борови и јеле И опуштене зимзелене вреже. Водоскок смрзнут ћути, ко да снева.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Знам ја какве жене често мењају кошуље — промумла и, опуштене главе, с муком седе поред огњишта. — А, зато... зато ти... — ишчупа се из Симке.
Од тога се богаљи рађају.“ Јасно чује „крв не помеша“. Он је држао опуштене дизгине, а кобила се сама пела уз брдо, одакле се видео пут за Паланку.
Тако, требало је да му то каже пре Много година; тада је он био млад и пољубио би му руку. Ђорђе седи нем, опуштене главе, збуњен. Можда је моје? Чим он овако... — Наш кров огрануло је сунце — Аћим застаде.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Прескачу згрчене сенке ружиних жбунова и опуштене сенке шам-дудова (у којима се згодно сањари о љубави). Али, Сима сад не мисли на љубав: мисли на чувеног бечког
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Пао је Јаћим, баш као на бојноме пољу, тешки су му капци заклопљени, руке опуштене, ноге раширене, ама осмех му блажен, а израз од извршене дужности задовољан; све док неко не повика за носила, те га
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нашли смо се у парку.. Владао је свуда наоколо свечан мир. Гране борова, оптерећене снегом, биле су опуштене. Ваздух прозиран и свеж. Шетали смо једном дугачком почишћеном стазом.