Африка
Велики фетишер стоји сад смешан и безизразан у средини гомиле, опуштених руку, ознојен под поњавом, са дрвеним ликом чији је израз једном за свагда утврђен. Тражим му да скине маску.
се у тесни полукруг око там–тама, и, превијене над њим, оне певају и играју, оним истим простим, брзим ритмом; руку опуштених, очију склопљених. Гледати сва та обла рамена, чврсте груди, трбухе и ноге, обасјане сунцем!
Прометеј. Диже се, савршено го, огроман, и у немогућности да се исправи. Опуштених руку, иде ми у сусрет два корака, таман колико му допушта ланац који га вуче за трло. И пре човек–горило но Прометеј.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Збијен, све више, кретао се даље као стадо, све ниже опуштених глава, прелазећи њиве и насеља, и не погледавши их. При прелазу преко мостова настајале су гужве и гунгуле, огорчене и
Држао се рукама најчешће за болан трбух, стојећи, као узет, иза својих кола. Опуштених руку, опуштене главе, чинио се изнемогао, смртно оронуо.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ВИ Поподне светли мудро, старославно, а језик ћути опуштених крила могућност своју губи интегрално. То буди очи одбеглих милина, у чији лан се, преко угарака, лепота глува
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неке је чизма убијала, те су рамали и поштапали се. А пешаци натоварени ратном спремом, погнути и опуштених руку, клацкали су лагано, гледајући испод горњих очних капака. Често би добацивали артиљерцима: „Лако је вама“.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Али прва зора и крај свега гласи! Наш полет брзо, опуштених крила, Још док бледи месец мрку поноћ краси, Пада и гине где је нада била, Крај лампе што се полагано гаси...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симка изиђе из звонаре и брзим кораком упути се кући. Тола полако пође за њом, тежак, руку опуштених од умора. „Срески батинаш са седам дугмета и својим керовима ено га у кафани једе вешалице, пије, и хоће лопужу
гњечење сувих жилица, јер Андра, кроз замућен дан и храстове талпе четири прста једре, Види Раку апсанџију како стоји опуштених руку и чека. Зна шта чека.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Смејачко радосно залепрша крилима и полете увис, али Плачко ни да се одлепи с места. Жалосно опуштених крила само се вуче по стази, и пишти: — Како да полетим? Нећу да будем врабац! Зашто врабац? Има и других птица...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
једно усамљено ћубасто дрво, као сен; као праву правцату сен, ја угледах: лепшу од свега што сам икад могао замислити, опуштених руку, високо уздигнуте дивне и горде главе, откривена, сасвим откривена лица, девојку, булу, жену, анђела.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Нешто чега у хотелској соби никад нема. Три мусава дјечачића врзла су се по том вашару, опуштених гаћица, с вјечитим слинама под носом, и импресионирано зурила у посјетиоце. Поваздан су шмрцали.
То је било нешто као Ханибалов прелазак преко Алпа. На двије или три друге, неугледније мазге, које су мирно чекале опуштених вратова у оскудној сјени багремових крошања, натоварит ће се заира и опрема, не рачунајући оно што је већ раније
Ето, то је наше! А дјед-енергумен само буљи понешто закрвављене очи и отхукује из провелих, опуштених образа: човјек не схваћа. Просто не схваћа. Па да! Ми се не разумијемо, ми смо два свијета!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
гуњу, у црпим чакширама са високим закаљаним чизмама, под црним ћулавом, ретке браде и дугих танких, малоруски опуштених бркова, са два реденика око паса и брзометком У руци, поп чињаше слику невиђенога горскога витеза, викла да се никад и
Петровић, Растко - АФРИКА
Велики фетишер стоји сад смешан и безизразан у средини гомиле, опуштених руку, ознојен под поњавом, са дрвеним ликом чији је израз једном за свагда утврђен. Тражим му да скине маску.
се у тесни полукруг око там–тама, и, превијене над њим, оне певају и играју, оним истим простим, брзим ритмом; руку опуштених, очију склопљених. Гледати сва та обла рамена, чврсте груди, трбухе и ноге, обасјане сунцем!
Прометеј. Диже се, савршено го, огроман, и у немогућности да се исправи. Опуштених руку, иде ми у сусрет два корака, таман колико му допушта ланац који га вуче за трло. И пре човек–горило но Прометеј.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Потпоручник „Кица“ диже се, лако се занија и дохвати се за сто. Испод опуштених очних капака погледа га, штуцну и тек ће рећи: — Гос-господине п-пуковниче... дајем два литра вина, ако погодите.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ Био је крупан; кошчат, узнетих рамена и унапред опуштених дугачких руку, те је изгледало као да је досада ишао на четири ноге и малочас се пропео.