Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Једино ми, деца, остајемо непоколебљиво уза њ и опчарано се хватамо за његове приче. Оне нам шире и продубљују свијет, пропињу га увис, у бескрај ведрина, и увијек изазивају
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ја сам ту, ја ... — Делија наша — додаје Петрак као да је коначно нашао ону праву, завршну ријеч за читаво моје опчарано мјесечарско ткање, од кога ми је глава тако пуна да и сама почиње да зрачи и свијетли као жута бундева заостала у
Све по четворица сељака, личких досељеника, вјешали су му се о рамена да га смире, а пресенећена школска дјечурлија опчарано су зијала у измахнуту тољагу и залепршане гаће, па су кроз сва околна села и засеоке проширила причу о жандармском
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И отада, вјечно у облаку, око мене свилена прашина, кроз беспућа опчарано сањам о свирали свога кумашина. Гдје ли си је лукаво сакрио, куме Ђуро, нагнута делијо?