Јакшић, Ђура - ПРОЗА
комшика, клела се да је досада већ петорици срце изела, а нашега Милисава да је, још док је ђаком био, неким мађијама опчинила, те већ нема дана кад онуда поред њене куће не прође и с њоме не говори... — То је, вели, чинио и док је ђак био.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Моја ћерко, он је барон. ЈЕЛИЦА: Знам ја јошт и како је Месечну краљицу одбацио; али зато сам га ја опчинила као цауберин у цауберпаласту. МАРКО: Шта ти бунцаш о Месечној краљици? Каква Месечна краљица?
Да сте само један дан били у Бечу! МАРКО: А милује ли он тебе? ЈЕЛИЦА: Ја сам њега мојом лепотом тако опчинила као Сикхарда Геновева. МАРКО: Врашка девојко, и с тим твојим књигама! 2.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако... А ја знам шта ћу сад... Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Беспокојан идем тамо Где борави моја мила, Да сам ближе оној само Која ме је опчинила. С надеждом се мисли боре: „Ваљда мила јошт не спава!” До поноћи и до зоре Не мирује љубав права.
Ћипико, Иво - Пауци
— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј! Јуче чисто као да си ме чарком опчинила,ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем ... Једнако ум ме к теби носи!... Хтједох ићи кући, жени, знаш...