Употреба речи опчињен у књижевним делима


Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За свакога који излази из реда свакодневна, навикнута, који опчињен лута некуд ван друма древна. Тражим помиловање, драги царе, за оне које су од младости ране приволеле се царству

Матавуљ, Симо - УСКОК

Кад стигоше на врх, на границу Катунске и Ријечке нахије, Јанко оста као опчињен због неслућене љепоте и питомине, која се већма истицаше према суровој цетињској околини.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

о детињству и завичају у целини обасјане светлошћу под којом свака реч звучи чудесно, у дослуху са неизмерном тајном. Опчињен далеким сјајем у којем је учио да воли и да посматра, писац се, најпре, враћа омиљеним ликовима свога детињства —

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

се узбудљиви свијет литературе неосјетно сплео с чудним богатим свијетом поткровља, који сам ја годинама откривао. Опчињен над отвореном свеском, заборављао сам голубове, а они су заборављали мене гргућући на прозорској дасци.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Нетремица, и не померајући се, гледа Софију. Не зна се да ли је вреба, или је њом опчињен. Софија осети његов поглед, окрене се према њему, примети га, и крикне. Дробац јој полако приђе.

Софија јој је Секулу спасла од мучења... СОФИЈА: Ја га спасла? СИМКА: Дробац је ишао за вама као опчињен, Секулу није ни пипнуо! А покојни Филип га је спасао од смртне казне!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ваздух је непокретан, тих, као опчињен. И град се необично ућутао. Наступио је онај редак тренутак, кад не пројуре његовим улицама ни једна кола, не пројаше

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Био је све мање радознао, можда и стога што се нашао усред живота, опчињен његовом суровошћу. Други га је пораз сачекао 1813, у години општег пораза. Био је на Равњу, на Засавици, у шанцу.

Ћипико, Иво - Приповетке

И Кате осврће се наоколо да нађе згодно мјесто, па, уочивши га, води га као да је опчињен испод смокве у хлад. Смјестише се једно до другога. Дангуба убрзо закуња; она га гледа и помало пијуцка из тиквице.

Стара запази то, па хвата кћер, хоће да је истргне из Маркових руку, али он, као да је опчињен, раздражен, гледа у земљу и једнако игра... И вуче цуру даље... А већ средина литије поред њих пролази.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Стрела је шишнула између Лаушевих ногу и отишла у таму шуме. Лауш је неко време стајао као опчињен, док му Јања није пришла и почела да се увија око њега, милујући га нежним, вештим покретима руку.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности