Ћипико, Иво - Пауци
Иву гану болна младићева брига. Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост. И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: —А како твоји живу? —Моји!