Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Која полза с срамотом што придобити и зло име заслужити? Тешка је ствар туђе благодјејаније, али се не може иначе у општеству живити; ми другима ваља да помажемо колико можемо, и у потреби од других помоћи да иштемо.
И паки: Аνήρ άριστος ουκ αν είη δυσγενής: Муж преизрјадни никад није неблагородан”. Зато благородни и имући у једном општеству колико више средства и удобности имаду, толико је већа њихова дужност добро и благородно воспитаније својеј деци
Мужествени и храбри народи без васпитанија и науке, шта су? Шта ли би могли бити? Али ко ће ово једном народу или општеству дати? Нико него њихови управитељи и поглавари. А кад |ће они то дати?
Ланцем за врат? Дакле начаст ти твоја господска храна, ја се томе нисам научио.” Наравоученије Ко би рад у једном општеству што добро уживати, потреба му је и своје дужности приљежно и верно исполњавати.
радо га слушам и видим онако црна и чађава, и драговољно дам му на напитак, размишљавајући да је он весма потребан у општеству.
„Богатство ашче течет, не прилагајте срца. Блажен је само они богат који општеству добро твори и после себе лепо име оставља, а без тога ево што му вели Евангелије: „Безумне, у ову ноћ ћеду душу твоју
Ако се убог роди, просјаком мисли скончати се, нити је општеству, нити је својој фамилији, нити је себи на ползу. За такова наши Србљи обичавају рећи: „Боље да је мртав него што је
читати у некој књиги да од свију знања најбоље је човеку знати да ће поћи с овога света с добром совјестију, кад је у општеству у кому је живио своју дужност совршено исполњавао.
ћеду свему народу добро какво учинити, пак мало помало составили су особито (да тако речем) тело у телу и општество у општеству, а потом, сопственим самољубијем заслепљени, не само своју особиту корист општој ползи претпочтели су, него и са
Свештеник мора бити предводитељ, совјетник и учитељ општеству своме; а неучен учитељ, шта то значи? Ништа и преко ништа. Свак из овога ласно може видиш (ако само хоће) какова је
Сви добри и поштени у целом царству браћа су и верни пријатељи, које је зато натура учинила да у општеству живу како ће лакше и боље један другом помагати, и себе взајмно и јединодушно од злих и неправедних чувати.
Крајња глупост и просто|та и чрезмерно славољубије соједињено с лукавством једнако су општеству вредовите и погибелне. Што су језуити чинили, јоште мислили (да су могли), томе је узрок њихово зло славољубије и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
не чине никакво добро, но смуштенија, буне и кавге, стерали су и[х] у манастире и убедили да и они између себе у општеству живу и да морају бити подложни једном игум[а]ну или архимандриту.
ваља да се врло старају да му никакве обиде не творе, и неке народне слабости и обичаје, ако нису врло вредовите општеству, ваља да презиру и трпе.
” На ови начин имаћемо мање монаха; но што и[х] буде, биће на ползу општеству, на основаније братије своје и заслужиће чест и љубав народа свога.
рећи да богат човек без науке (ваља овде разумети такога богаца који с богоданим својим богатством никаква добра општеству и роду својему не чини, дар божији закопан и сакривен држећи) подобан је волу с позлаћени рогови.
Но, зна се и ово: да тешко оном општеству гди се никакво исправљеније не уведе догод не соизволе и не усхоћеду и касапи, и бакали, и лончари и прочаја.
о мојим прикљученијам, у којему сам два поглавита наме|ренија имао: прво — показати бесполезност манастира у општеству, а фторо — велику нужду науке, самога способнејшега средства за избавити људе од сујеверија и привести их к правом
предузме, нека не пренебрегу руку помоћу дати му, нимало ие сумњајући се да ће с временом ово претпријатије пречестном општеству весма полезно бити.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Овде би могао тко рећи да такови јесу на шкоду општеству, но ја се добро опомињем речи приљ-Рабенера, да ленштине осим друге ползе и трговину промовирају.