Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тешке резбарене столице из опћинске вијећнице са строгим равним наслоном послужит ће за престону дворану; нарочито је направљен једино позлаћени трон с
Ћипико, Иво - Пауци
А не знам што би од тужбе! — Не брини се ти за то, пресјече му ријеч газда, — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске шуме... Јеси ли разумио? — Јесам, господару!
Свака страна има своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца. Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите суца, пошто га закле: — Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац,
— Ако је његова, биће у „земљишнику” уписана на покојног му оца. Сви остали свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале, и у говору спрдају се са Радом кад им згодно дође.
овај одгојак противној странци, санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске шуме, а и свједоци потврдише право опћине.
којима бијаше начелник нанио толико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске већине.
У неколико навратака он је у новинама претресао опћинске економске послове и осумњичио начелников рад, нашто би редовно противничке новине доносиле „просвједе”, потписане по
И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. Међутим тајник читаше разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо.