Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Свуд су са крстом војске ходиле, Пратили с цркве звучни звонови; И с молитвом су вођи водили — Ора про нобис хуче долови. А осветник је жртву пратио! За мучеником иду хероји!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
В., ЖуП) — Мушко да је ко маково зрно — оно је опет старије од женскиња. (Веселиновић, 1980) — Ако ће мушко дете ко ора бити, опет више вреди нег највећа девојчура. (ЛМС, књ. 104, бр. 4) — Кћер је туђа вечера. (В. В.
глава оџак гласи, дјевојачко име оџак гаси“; „Кога Бог хоће да прокуне даје му женску децу“; „Ако ће мушко дете ко ора бити, опет више вреди наг највећа девојчура“; „Кад се роди ђетић и тигле се на кући веселе, а кад се роди ђевојка и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера. И онда после тога зна се долази „његово“, тј.
Све се ослободи и појури. Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна да ли јој
А ове друге немој да пуштате. Шта да вас прљају и да се само ту вуку. Тамо нека су. Ено им свадба, двориште, ора... А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш. Још мање што од ње да очекујеш.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Звезде) 262 — Пуна тепсија златних колачића? (Звезде) 263 — Пуно решето љешника, а међу њима ора'? (Звезде и месец) 264 — Путник је долазио из бијела свијета: нити хода, нити лети; нити једе, нити пије; не говори,
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
На сабору због њега најбољи свирачи, најлепше место испред цркве, не може да се добије. И онда ора, песме, веселе. Ако славу слави, по три дана се пије и весели, као да је први, хаџијски син.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
И ја то помало. А како ти то чиниш? Ја: господи помилуј, господи помилуј, па у торбицу: А ти? А ја: ора про нобис, па у зобницу! И онда се, вели, побратимише.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Мре у зглобу воља да се макнем с места. Шта да радим с руком и у њој са слободом? Заточени: ора је — прхните из тела!
И у бонаци мора Вал неки о мраморја Пљусне, кад дође ора? У ЧАРОЛИЈИ Чудесан бива овај дан, а поче Тако обично као и остали: Од ниског неба готово смо пали Као под сиве,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Свиће л' зора оне среће лепе За ком срца и у гробу стрепе? Кличе л' вила из србинских гора? Је л' већ ора која доћи мора?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
незграпан Рудничанин, кривих ногу, згрбављених огромних леђа, издвоји се, узе тојагу испод клупе, а једну прегршт ора остави у џеп изгорелог шињела, па изађе напоље. Официри се насмејаше иопраћајући га, а ја изађох за њим.
Играћемо се по винограду као права деца, знаш ли, као кад смо били вереници и кад си се ти скривала иза великог ора код бунара?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
старешина једне кнежине веленац — шарени вунени по– кривач, ћилим, шареница гајле — брига гља — облик за гле (у Ора– ховцу) грановесан — суманут, сулуд, плах гоч — бубањ дерудеџија — најамник, плаће– ник деф – музички инструмент
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Твој жубор, водо, срмени фрулом ћу тужан у осој, оро на присој да заори. Сред ора стидна кад стидана, помени, водо, за мене.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СЛУШКИЊА О, о! Па ти баш прави момак! Да нећеш на какав сабор, међу женске, у каква ора? МИТА (пркосно): И хоћу. Него да идеш горе и баба да ми да пара. СЛУШКИЊА Па што не потражиш од оца?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Та ти ваља, Тодоре! — обрадује се госпа Нола. Некада се сплете и празнослови. — То ти је, Тодоре, кора без ора. Не ваља ништа. Остави се тога.
Људи долазе из вароши да гледају дрво. — Ми смо, знате, скромна чиновничка кућа, али ето ора' мој могао би стојати у авлији цара.
— С лица ће ограда бити округла, као код апотекара. С мојим ора'ом, ја сам двор на Кашикари. — Матори рибар је то чуо, и казао на ухо младом: — Њој двор, а онај који је посејао и
— Матори рибар је то чуо, и казао на ухо младом: — Њој двор, а онај који је посејао и ора' и кућу, одлежао у Митровици... Ајд, ајд... Којег дана је Ната довршила нове делове ограде, Бајићи су ископали бунар.
а не знају моју новост: данас ми била два општинара, и нуде доста лепу цену за кућу, да је продам, да ту, око ора' подигну расадник.” — Не продајем, господо! апсолутно не!
” искриви усне подругљиво. „Још држе аласи, док држе!... Требала сам се удати... Сад... мањ ора' овај ако ће ме узети. Једини рентијер за мене... Ух, ала сам сама!... бар да је неки комшилук...
Интервенција Пантелије није помогла, аласи „излетеше”. — Продаћу ове године све до последњег ора', презимићемо, а после, видећемо.
Милостиња, кућа, ора' — ето то је сад моје све... Не знам да ли ће онај држати реч и помоћи зимус са обећаном свињом; нешто је престао
Свеједно, кад оца више не буде, и отпадне месечна помоћ, издаћу целу кућу, а ја ћу у онај собичак: мало шити, мало ора'... видећемо...” Опет једнога дана, закон живота, побогу као онај орах, дохватио обе куће.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке“ играло се неколико пута до „Шарен-ора“. — Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману — ама ти га напраји сав