Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Љуте из нужде су Премноги добри Сербије синови, И мирни, њежни серцем, душом, Туђем незавидни сребру, злату, Оравши радо својима волови, По лепим, топлим, плоднима предел'ма, Оцена својих житне њиве, Ручак и ужину чекајући, — Знаш,