Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПОПЕВКА Запаљене свеће, као копља Пободене, јој, у оранице Задимљене. По телу конопља, Ваздух дубок до звезде Данице, над главом ми шýме воштанице, По гробу ми јабуке
се пропињу и пене, док им бичеви секу сапи, а узде их даве, на тас из зобница бацају крваве главе; на тас се слажу оранице, слажу се гробља, на тас се слажу планине и вулкани, на планине се спуштају облаци, и, док се гасе облаци који нас
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А ти што сазда сунца и плод оранице, Био си само Слутња, болна и стравична: Јер свака Истина духа знаде за границе, Једино наша Слутња стоји
Црњански, Милош - Сеобе 1
Беху као излудели од промена. Ходали су брдом, у чијој сенци, доле, остадоше оранице, села, цркве, виногради које су видели са висине, као тице, а не као људи.
Милићевић, Вук - Беспуће
док се у њу слијевају бујице јесенских киша или прољетних вода; кад јури прљава, широка и жута, прелијева и претапа оранице, ливаде и поља из којих вири поцрњела кукурузовина; окрећући млинове, носи лишће, кладе, огранке, цркотине; одроњује,
пошаље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног весеља над животом ма какав био; заћуте неродне оранице, зауставе се и престану да се окрећу витлови, док Уна пролази мирно и спокојно.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
СЛИЈЕПИ КОЊ Газдинске куће у нашем крају биле су чувене по својим њивама, по шуми и стоци. Знале су се газдинске оранице, гајеви, коњи и волови. Свак је умио набројати шта једна угледна кућа има и шта се у селу рачуна њезино.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Не, ништа ме не боли. Ништа се не догађа. Гледам ове модре земље иза кућа, и сећам се пољске оранице, кроз коју сам се враћао зором, из једног шлеског градића. И та су поља била исто овако модра, увече, као ова земља.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КАКО СПАВАЈУ ВОЗОВИ Кад блага месечева снага освоји пусте оранице, Кад умукну звучници и у завесе сакрију се прозори, Тада са велике београдске железничке станице На далеки пут пођу
Кад блага месечева снага освоји житне оранице, Кад замукну звучници и у завесе сакрију се прозори, Тада са велике железничке станице На далеки пут пођу последњи
бројке, две луцпрде, — Тисућа и Хиљада — Решиле да утврде Шта којој да припада: Уз махање застава: Сред пусте оранице, Поче дуга расправа Око питања границе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
промена” - прво гледају из горње, па одмах затим из доње перспективе: „Ходали су брдом, у чијој сенци, доле, остадоше оранице, села, цркве, виногради које су видели са висине, као тице, а не као људи.
Ћипико, Иво - Пауци
али за добре паре све се може .. . Али, само за добе паре! ... Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада? — Добра земља! — вели Илија као за се. —А што питаш за њу, господару?
Пребирући нађе нацрт. — Види, — вели му, и показује својим набухлим прстом честице. Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада плодно, берићетно, срце земље, говори газда Јова као за се. — А што питаш?
Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и опет се насмија својим умјереним осмјехом. — Кажи цијену, господару, — пита
кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му: — Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби! Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.
му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.
Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће. Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.
— Е, неће, бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати! Зар не вриједе више моје земље, оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота? Зар да ме земља прокуне што је не осветих?...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
звучни филм, телевизију и сто других чуда; просекла је каналом амерички континент, преградила Нил, ваздухом ђубрила оранице, а ваздух отровним гасовима.