Црњански, Милош - Сеобе 1
И господарила је у кући и на пољима која су те године, већ и у дољи, крај воде, почели орати, па и код стада, над слугама и пастирима, над целим насељем. Мрзели су је и страшили је се. Њеног осмеха.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
и настави на ватру пуну воде и боба, па кад свари боб, зовне ујутру оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и рече му: — Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: „Хај, волови, помози боже да
“ Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати: — Хај, волови, помози боже да роди варени боб!
Слуга оде те почне орати, па орао читав дан, а Ћосе никако са ручком. Еле, слуга, сиромах, једва гладан увече кући дође, па се издра на Ћосу.
Ћоса и њега спреми на орање, па му даде два вола, кобилу и рало, па и керуша пође за њим. Почне он орати, па орао до подне, а кад види да нема ручка, устави он волове, узме секиру па тант, те убије оба вола па их одере.
Цркни ту кад немаш чим да платиш! Па онда отиде својим воловима и почне опет орати. А Еро онда скочи, па преко ћуприје: — Еј, Турчине, гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Спрам потке снуј основу. — Сребрни крст и Турци вјерују. — Старост и младост нису у својти. — Стар се во не учи орати. — Тко је бога измолио, и море изловио? — Траг по трагу иде а крв по жилама. — Уза суво дрво и сирово гори.
Ласно је орати и копати: сиј, виј, па у кош, него је тешко плетиће игле теглити, — што казао Циганин. Нек’ осуши, ал’ за што пресуши?
(На колену) 274 — Зашто људи виноград копају? (Јер га не могу орати) 275 — Зашто људе вешају? (За врат) 276 — Зашто човек иде?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
цркни ту, кад немаш чим да платиш.“ па онда отиде својим воловима и почне опет орати; а Еро онда скочи, па преко ћуприје: „Еј Турчине! гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема!
и настави на ватру пуну воде и боба, па кад свари боб, зовне ујутро оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и рече му: „Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: „„хај волови, помози Боже да
” Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати: „Хај волови, помози Боже да роди варени боб.
цркни ту, кад немаш чим да платиш,“ па онда отиде својим воловима и почне опет орати; а Еро онда скочи па преко ћуприје: „Еј Турчине! гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
и настави на ватру пуну воде и боба, па кад свари боб, зовне ујутро оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и рече му: — Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: хај волови, помози боже да
Сиромах послуша шћер, па отиде те стане орати. Кад угледа цара ђе иде, он стане викати: — Хај волови, помози боже да роди верени боб.
га онда збаци Турчин на земљу: — Ето, цркни ту, кад немаш чим да платиш, — па онда отиде својим воловима и почне опет орати. А Еро онда скочи па преко ћуприје: — Еј, Турчине, гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Земљоделац ће орати, сејати, косити и вршити машином, интелектуалац ће њом обављати своје послове, а глумац и певач изводиће своју
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ЈОВАН (прекида је показујући на Парапутину кућицу): Та цео дан бих волео орати и копати, него што морам на њега пазити. Не знаш ти, да се од страха излуди!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта да се ради? Оде ли Цар — нема Царства! Оду ли поданици — ко ће хранити Цара и Цареве доглавнике? Ко орати? Ко сејати? Ко жњети? Мислио је и размишљао Царев Први Доглавник.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Није реч овде просто о пљачки, него о борби и о миру. Да ли ћеш орати или ратовати док јаничари друмом терају благо, ето у томе је прави смисао ове песме.
Марка, изведе га пред цара честитог: коса му је до земљице црне, — полу стере, полом се покрива; нокти су му — орати би могô; убила га мемла од камена, поцрнио као камен сињи. Вели царе Краљевићу Марку: „Јеси л’ ђегођ у животу, Марко?
ово: кад Марко изиђе из тамнице пред султана, „коса му је до земљице црне, полу стере, полом се покрива, нокти су му — орати би могô“; а у ономе ћир.