Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Изађе сунце иза Гојкове ковачнице, обасја липу пред црквом, орах пред основном школом, амбар, општину, гробље и пут, па за Раденкову воденицу зађе. Доро мој!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Пред кућом Пурковом бише лепа рудиница; на тој рудиници голем, гранат орах. Под тим орахом састајали су се људи с кметом, па се разговарали и договарали о својим пословима.
Лицем на Ивањдан беху се искупили све по избору људи из села с кметом под орах. Неки поседали, неки полегали насатке, неки потрбушке, па се помало разговарају.
Пурко узе вранца Живановог и оде полако у Зарожје. Зором сутрадан искупише се готово сви Зарожани под онај орах пред Пурковом кућом. Спремљено је све као што су синоћ уговорили.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Преврташе мисли да просије из њих оно што је црно. Оде у Књажевац где се је родио; уђе у своју кућу, седе под орах који је посађен онда када је се капетан родио, а који сада на својој периферији носи сухе гране.
Арсен се тако упрепастио и збунио, да се попео на орах, сакрио се у лишће, па гледа невиђено чудо. Ђеда се подмладио. Чисто поцупкује кад иде. — Хајд на бунар!
Мићо донио из вароши шарен ковчег, и у њега трпа Иконија силне чарапе, кошуље и убрусе. Жене посједају на клупу под орах, милују Мару и плачу, а она уплашено иде из крила у крило. Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго.
Сјела једном под орах. Плете, а књигу метнула преда се у крило; намргодила очице и чита, не престаје. А на откосу више ње стоји млад човјек.
Па орах у мојој авлији који је посађен кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране. Па господин начелн
Било је као лето. Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње љуске што отпадају кад орах узри. Био је сутоњ. Сунце је заилазило за Гучево.
Сели смо после на траву под један орах. Она је била тужна — Зашто си тужна? — рекох ја Она метну прстић на своја уста у знак да ћутим.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Узеше зато некакве дугачке љестве и прислонише их уз велики орах, иза чијих је грана вирило сјајно мјесечево лице. — Придржи ти само земљу да се толико не љуља — рече пијани чича
У огласу оглашујемо и проглашујемо ово: Прошле ноћи, кад смо се пели на орах да скинемо мјесец, чича Тришо изгубио је џак и мачка, и то џак на мачку и мачка у џаку.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Влајинац, М., 1975, с. 198) — Као ови орах тврд, онако ти тврдо сјеме и под њиме здраво племе. Да Бог да ти вазда овце блејале, козе вречале, волови рикали,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
кажу, све те травке брао је баш око места на коме је професор лежао без свести, и кад је куглица била као орах, старац раствори прстима укочене професорове вилице и натера га да прогута траве, па затражи цигару дувана и седе, све
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ујутро се будио ведар и лак и свака ствар изазивала је у њему тиху свијетлу радост, био то неки стари сандук на сунцу, орах пун хладовине равнодушна говеђа глава нагнута преко ограде.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
једним орахом, па је дотерала до тридесет; после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах. На бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.
На бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час. Шта је даље с њим било, дознаће читатељ ако буде добар и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Никад га до краја нисам истражио (можда је и боље тако!), откотрљао сам се у свијет као презрео орах-коштуњавац (онај коме се ријетко обрадује икоји налазач), а и данас преда мном, кад се најмање надам, залепрша понешто
— Ама, знаш ли ти, друже, да је нама, крајишкој дјеци, једина и највећа милошта и дар, откад знамо за се, само орах и ништа друго, особито зими.
И-их, ораси! Нема већег и љепшег дара на овоме свијету. Никад ми нико, у мом вијеку, није ништа ни поклонио доли орах. — Види сад тога ђавола! — зачуди се чича. — Ето, тако ти је то — закључи делија.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
На шта ћеш да личиш? Човек треба да једе, пре свега. Да знаш, то ти је наопако: два-три зрна бадема, орах, зрно грожђа! И врапцу треба више! ХАСАНАГИНИЦА: Више ми се и не тражи. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Како си спавала?
Да знаш, осећам се врло смешно! А још смо и покисли... Само ми још фали да назебем... ХАСАНАГИНИЦА: Кућа, зид, орах, прозори, све нетакнуто, а за мене је као спаљено... Боже, да га само још једном видим!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Само околни зидови били су велики, као стари. А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах. И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Оспе се врлет крсним знацима а миро тече кроз мјесецослов. Маглена руна по врбацима разруни хујем орах богослов. Гдје ли жубори, кад букће слама, најлепши псалтир међу шљивама? Суморна журба - селидбен немир.
ИИ Од палих речи творим ли небеса? У првом сјају месеца и сунца шарени жар се, играју колеса по писму свода - орах таме пуца; а „орган слаби“ мучи се и труди у љусци плача макар да заруди. Од палих речи творим ли небеса?
родне близине, што се расцвета по сиромаштву свакојих грана, тужна у двору давнашњих лета, с чијих се крошњи, орах кад прска, блиско заплави шљива - а српска.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
РЂАВО ОРУЖЈЕ У Бихаћу, иза дома Бачког, свако вече, чим би сутон пао, хитали смо на вечерње сијело под густ орах, широк, отежао. Ту су многе откривене тајне, кретало се у даљи бескрајне.
Оста орах, у сумрачја млака шуми лажи малог чаробњака. И отада, вјечно у облаку, око мене свилена прашина, кроз беспућа опча
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Ту кроз црни орах балканске лобање пролазе браћа као сенке под епитрахиљем и космополити, иду кроз пећине где се батрга човечија
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Каква радост у туђини сусрести, изненада, један огроман, стари орах. Од села Кравакуле, све до мора, спуштају се шуме наранџи и огромне маслине, међу којима има и прастарих.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах... Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.
Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле. Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку,
Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...
Око кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница. Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте«
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КУКУРУЗА 164 ОРАХ 165 ЧОВЕК И ЈАБУКА 166 КАКО СЕ НАПАЈА ДРВО 167 ЉУБАВНА ПЕСМА 168 СЕЧЕЊЕ ДРВЕЋА 170 БАЛАДА О СТАРИМ ШЉИВАМА 173 ЈАБУКА
(Омириши га: светла свилица Ноздрву ће да ти заголица). ОРАХ Нити га копах, нити орах: Као дар с небеса, паде орах. Одбаци с леђа тешки капут И склизну у суво лишће, на пут.
(Омириши га: светла свилица Ноздрву ће да ти заголица). ОРАХ Нити га копах, нити орах: Као дар с небеса, паде орах. Одбаци с леђа тешки капут И склизну у суво лишће, на пут.
ОРАХ Нити га копах, нити орах: Као дар с небеса, паде орах. Одбаци с леђа тешки капут И склизну у суво лишће, на пут.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Јаки зуби и тврд орах сломе; добра сабља топуз иза врата, а камоли главу од купуса. Шта би било одучити трске да не чине поклон пред
ВЛАДИКА ДАНИЛО (отпишује) „Од владике и свијех главарах Селим-паши отпоздрав на писмо. Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал зубе поломи! Није вино пошто приђе бјеше, није свијет оно што мишљасте.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
с масти, па се њоме намазао и, рекавши онако као и она, прометнуо се и он у нешто и одлетео за њом — и долетјевши на орах више Моловина, нашао онђе много вјештица гдје се часте за златнијем столом и пију из златнијех чаша.
“ У онај исти мах оне све прсну куд која, а он спадне под орах, човјек као и прије што је био. Златна стола нестане као и вјештица, а њихове златне чаше претворе се све у папке
С ОРАХОМ — О Боже како је ови орах пун језгрица, тако да је пуна кућа здравља, тако да је пун обор говеда, плуг волова, тор оваца, амбар жита, млекар
(Ако је орах пун, добро је, ако је празан, не ваља). С ГРАБОМ И ПРОСОМ (У Боки се састану по три дјевојке које су већ за удају,
3 (ПРИЈЕ ДАН КРСНОГА ИМЕНА) Здрав си, кућни домаћине, здрав ти свак у кући био како и ови орах. Како ови орах пун био, тако ти пун тор, пун обор, пун род, пуни коши, пуно улиште, пуна кућа, пуне вреће, пуне ћесе и
3 (ПРИЈЕ ДАН КРСНОГА ИМЕНА) Здрав си, кућни домаћине, здрав ти свак у кући био како и ови орах. Како ови орах пун био, тако ти пун тор, пун обор, пун род, пуни коши, пуно улиште, пуна кућа, пуне вреће, пуне ћесе и ове остале
Како ови орах тврд, онако ти тврдо сљеме и под њиме здраво племе. Да бог да ти вазда овце блејале, козе врчале, волови рикали, а
ЋЕДА ЕЛЕЗ (Један вјешт од друштва обуче се смијешно у необичне хаљине, узме штап у руку, стави орах или што друго у уста, па шједе насред одаје, учини се да је стар и са свим глух, те стане пјевати а све штапом врти у
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ондар му баба да један орах говорећи му: „Узми ови орах, чувај га до потребе.” Он се зачуди овијем даровима, пак упита ову трећу бабу што ће рећи
Ондар му баба да један орах говорећи му: „Узми ови орах, чувај га до потребе.” Он се зачуди овијем даровима, пак упита ову трећу бабу што ће рећи да му је она најпрва дала
зачуди овијем даровима, пак упита ову трећу бабу што ће рећи да му је она најпрва дала мало круха, потоња љешник а она орах.
Пошто виђеше да ће их опет стићи, извади царев син они орах пак завика: „А ти казуј шта ћемо!” „Разбиј ме!” одговори му орах, и | како га разби, сину из њега огањ да се за мало
” „Разбиј ме!” одговори му орах, и | како га разби, сину из њега огањ да се за мало сва гора не запали. Али мајка ђевојчина пљуне у огањ, те се у они
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Пред крчмом бјеше големи орах и њеколико јасенова. Под орахом одмарало се њеколико путника. У сјени од коњушке лежаше стока.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ни орах. Женскима је то посао. Плаћају им само они којима су празни и глава и чакшире. Јеси ли ме разумео? То нема у твојим књи
Ноге су јој као тршљике и увек прљаве. Образи јој букнуше од стида. Она, Симка Ђорђева... Тола да је опогани? Ни орах му из руке не би узела. Шта сам то хтела? Дође јој да закука из свег гласа.
„Ја сам!“ раздрао се и, да се Аћим није одмакнуо, песницу би му у уста угурао. Песницу у којој је стискао орах који му је Адам по Раки апсанџији послао. Ребраста љуска била се изглачала у његовој храпавој руди. Орах није испуштао.
Ребраста љуска била се изглачала у његовој храпавој руди. Орах није испуштао. Дању га је држао у џепу, а ноћу је, кад га нико не види, могао да га луј.
Хтео је да каже оцу: „Видиш ли, ово је његово. Он ми га послао. А што теби Вукашин није бар орах послао?“ А Аћим је, стојећи више њега, говорио мирно и тако Тихо даје у кукњави и уздасима једва разабрао по неку
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко би још на то мислио? Хај! Хај! Насред школског дворишта растао је орах у чијој је крошњи пар рода свио гнездо. Мале роде, још голуждраве, гладно су отварале кљунове.
Мале роде, још голуждраве, гладно су отварале кљунове. Међу дечацима крете опклада ко ће се први попети на орах и скинути мале роде. — Ја ћу!
Тај салаш? Рођаци који су долазили тек у јесен да покупе плодове чувеног старчевог ораха? Тај орах? Таквог у том крају ни пре ни касније није било.
Много је других градова... — Шта ће ми други градови? Довољно је мени моје двориште, мој ђерам и мој орах! — старац смешећи се, обухвати погледом класало поле и раскошну крошњу ораха на којој су се звезде и птице
— Шта је ово? — подскочи старац од чуда, не верујући, и испусти орах сав од жеженог сребра саздан. Затим протрља очи, али орах је и даље био ту. Испод ораха допирао је нечији тихи смех.
— подскочи старац од чуда, не верујући, и испусти орах сав од жеженог сребра саздан. Затим протрља очи, али орах је и даље био ту. Испод ораха допирао је нечији тихи смех. Је ли чудо што је једва чекао ноћ?
Својим рукама подигни кућу у том пољу. Затим посади воћњак и чекај да никне орах с плодовима од сребра. Не дотичи ниједан док сâм не падне на земљу. Тада пажљиво гледај и откриће ти се...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Пећ пуцка и грије. Ја лежим. Руке под главом, па ћутим, И слушам како грањем замрзнутим У моја окна голи орах бије. Тако на врата суморног ми срца Сјећање једно удара и чека К'о друг и сабрат, као душа нека Што са мном плаче, и
Узалуд чекам... У нијемој сјени Никога нема. Сам, к'о камен, ћутим. Само што орах грањем замрзнутим У окна бије, и јавља се мени...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Он је био најјачи човек на Колумбија колеџу, како сам касније сазнао, али и ја сам био тврд орах за њега, с обзиром на снагу коју сам стекао тестеришући дрва на реци Пасеик.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
КОПРИВА 86 МУШМУЛА 86 НАНА И КОЊСКИ БОСИЉАК 86 НАРАНЧА 86 НЕВЕН 87 ОВАС 87 ОДОЉЕН 88 ОМАН 89 ОМОРИКА 89 ОПИХ 90 ОРАХ 90 ОРАШЧИЋ 91 ОСКОРУША 91 ПАЛМА 92 ПАМУК 92 ПАПРИКА 92 ПАПРИЦ 93 ПЕЛЕН 93 ПЕРШУН 94 ПЕТРОВ
доцније ѕ. в. Орах и Трн, да су речни каменчићи сеновити по превасходству цф. СЕЗ, 31, 1924, 67 ид). По б. врше се и гатања о удаји.
чланак Орах] и гранчице в. (ГНЧ, 24, 250). Овде свакако спада и обичај да при »другаричењу« на Побусани понедеоник (који је чисто
Кад леска уроди лешницима, а орах орасима, оне ће се године родити много деце (ЗНЖОЈС, 19, 203). Кад крава, кобила или овца добије младо, онда трчи ко
Употребљује се као лек кад боли грло (ГЗМ, б, 801), и код неуредне менструације (СЕЗ, 13, 1909, 378). ОРАХ Wалнуѕѕ (іугланѕ регіа). Орах НЗ! Преправити чланак мој »Свадбени ораси«. У народној медицини и врачањима има о.
ОРАХ Wалнуѕѕ (іугланѕ регіа). Орах НЗ! Преправити чланак мој »Свадбени ораси«. У народној медицини и врачањима има о. важну улогу.
народа — каже Чајкановић у овом чланку (Неколике опште појаве у старој српској религији, ГНЧ, 41, 1932, 167—228) — орах (и дрво и плод) је у вези са доњим светом и демонима доњега света.
У разним нашим крајевима верује се да је орах »дрво вештица и злих духова«, »халовито« и несрећно дрво. Орах има хтонични карактер и у веровањима Грка, Јевреја,
У разним нашим крајевима верује се да је орах »дрво вештица и злих духова«, »халовито« и несрећно дрво. Орах има хтонични карактер и у веровањима Грка, Јевреја, Римљана, Талијана, »и према томе може се само очекивати да његов
, 174, Поповци). Водом са о. девојке перу косу — да би боље расла (ГЕМ, 38, 1975, 182, Буџак). Орах. Он је »једино родно стабло« коме се у Сретечкој жупи »приписује негативан утицај«: ко под њим заспи, мора да се
У гатању на Св. Илију »пун орах означава срећу, а кваран несрећу« и тога дана се, ако загрми, »ставља камење на орахе, да би се сачувао њихов плод од
1973, 87, Херцеговина); »ако се жели да следеће дете буде женско, закопавају постељицу под дрво шљиве, а за мушко под орах« (ГЕМ, 28—29, 177). Палма. И у Манхарта (в. WФК, 1, Регіѕтер) палмова грана (Палмзwеіг).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У крају дворишта равног гранати орах се диже, Ту кравар у хладњак седе кад дома с Амором стиже. Исприча кметици редом све што се од јутрос збило, И гледи
Јер она и није знала Да је владањем својим повода за битку дала. Дигнувши напитог кмета, под орах гранати оде, Скиде му одећу горњу и онда донесе воде И хладном водом га поли.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сиромах Коста Земљотрес. Нити је у време његове сахране дрво било овај царски орах који је сада; нити је велика грана баш његову гробу хтела правити присенак; нити је у несрећном човечуљку било ичега
„Ми ћемо служити само црну кафу” — каже она. А ја: па зар ви не знате да је црна кафа са шлагом одлична, а бадем или орах у црној кафи, то се већ не може ни казати колико је то фино.
Власник се појавио тек кад су, једнога дана, довукли на растављеним колима диван орах, добро већ одвркао, с гужвом жила и земље око корена. Усадише дрво за кућом.
Тај је орах почео да игра врло важну улогу у животу Рајићевих, а касније, видеће се, играће извесну улогу и у животу Бајићевих.
Ната је осетила да је и тај орах имање, и бранила га као лавица. Заборави на углед и ранг, свађа се са дечацима, цичи, у папучама излети из куће, баца
Немоћна, расплаче се, и каже истину: — Не отимајте туђе, тај орах је наш хлеб! — Наравно, хлеб је још увек углавном долазио од Пантелије писара из судске архиве, али орах, родан као у
— Наравно, хлеб је још увек углавном долазио од Пантелије писара из судске архиве, али орах, родан као у бајци, помагао је породицу више и више.
Прочули се у вароши ораси, одлични за све, а нарочито за фино слатко — плаћан је род као на лицитацији. Орах је растао као да има разума: прво је гонио увис, још увис, да не би гранама сасвим поклопио и замрачио кућу; па је
— Па се сви троје загледају као некуда у мутну будућност. А огромни орах, као оркестар, на сто грана стотином начина лелуја и шуми над чашицом људских живота које ће надживети, заборавити.
Брига је! — уздисале су удате Горњоварошанке. Орах је тих година додао још један спрат на круну. Људи долазе из вароши да гледају дрво.
орахом, стари Сава је таман испио флашу пива, раширио руке као да некога хоће да загрли, и пао главом по столу, мртав. Орах једнако учествује у свему, закривљује две куће, са по једном силном граном додирује кровове и као да их вуче ближе
Села је под орах и горко плакала. Седи на шамлици, по старачки, обгрлила стабло колико може, и шапће: „Хранитељу мој, пријатељу мој!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Када год би ме потерала каква организована породична хајка, ја бих се као мачка гоњена псом успео на високи орах, сео бих горе на гране и гађао бих орасима своје гониоце. Па ипак се власт досетила како да ми досади.
мојих гонилаца да сиђем ради предаје ја упорно остајао горе, — они би донели пун тањир колача, метнули би га под орах и сви се повукли у кућу и прикрили.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дрхтећи, дотаче он своје последње лице, кад му на врх носа израсла брадавица велика као орах — а уста се од ува до ува развукла. Одједном, као да су из земље никла, некаква деца! Прасну смех.
Бар да се спусти. Као орах слатком језгром пунило се срце Белутка надом. Али, небески брат не сиђе, нити га к себи позва.
На брези бела кошуља, на боровима мрка одела, а на самом окрајку шуме самотни орах век векује. На сва његова питања борови ћуте, а бреза му се у лице смеје. — Како си чворноват! Како ружан!
— Како си чворноват! Како ружан! Зар је чудо што си као нежења остарио? — трепери брезица лишћем смејући се а орах потиштено сагиње главу. Лепотица је бреза, сребрнаста у пролеће, златна у јесен, има права на мало дужи језик!
Тако су и године пролазиле, смењивала се лета и зиме, расли снегови и борови, а орах постајао све самотији, све старији.
— Је ли то знак старости или знак зиме? — питала је птице и ветрове, али одговора није било. Једино је орах тврдио да је с чворићима још племенитија, још лепша. Желела је да му поверује, и поверовала.
Још је једино, у прикрајку, орах стајао. — Срећа што си тако чворноват, тако ружан! Бар ће ми тебе оставити! — шапну брезица, али се у истом часу зачу
Сигурно му је више од столећа! Орах од чуда задрхта. Зар то о њему говоре? Окрете се да још једном погледа брезу, али времена за освртање није било.
На сва његова питања борови су и даље презриво ћутали. Орах се сети прича ветрова о долини, а и облаци су чуда причали! Је ли то та долина? Од зебње ораху застаде дах у грлу.
Једва је могао да препозна у њима оне усправне, мрке лепотане. — Шта ће тек са мном бити? — уздахну орах, кад га нечија пажљива рука одвоји у страну. Тек тада опази како га дрвосеча и његова млада жена помно посматрају.
Полако и у тишини радио је, а орах се читавом својом душом трудио да му помогне. Никад га нико није с толико нежности дотицао нико осим брезе тако
Никад га нико није с толико нежности дотицао нико осим брезе тако говорио с њим. Јесу ли недење или месеци пролазили, орах није знао.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Пећ пуцка и грије. Ја лежим. Руке под главом, па ћутим, И слушам како грањем замрзнутим У моја окна голи орах бије.
Узалуд чекам... У нијемој сјени Никога нема... Сам, кô камен, ћутим. Само што орах грањем замрзнутим У окна бије и јавља се мени...
Испред воденице, што наслања на њу Своје рачве сиве један орах свео, Божи је и зове млинар, и на пању Са дечаком седи, сав од млива бео.