Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У пређу се сплео сновач: Бреме, Виљан, лист с Липове, те Илочац. (Тече орач шуми рало.) Ко ме зове са линије Будмир - Мохач?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Читаве ноћи орач сањао глатке ручице плуга, јаблан се вити сву ноћ клањао топломе ветру с Југа. Читаве ноћи мачак скитао за
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У Теби нема црва, ни са гроба. Ти блисташ, као кроз сузе људски смех. У Теби један орач пева, и у зимско доба, преливши крв, као вино, у нови мех.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Боље је не почети, него не дочети. О РАДУ — У радина — комадина. — Није свак орач ко се плуга држи. — Онолико човјек ваља колико и како уради. — Ништа се не може од вредна човека отети.
(Комарац) 155 — Озго јаре, оздо јање, спријед шило, остраг виле? (Ластавица) 156 — Оре као орач, црно као ковач? (Кртица) 157 — Пође слат непослат, нађе град незидан, на њем штап неђељат?
(Кртица) 174 — Црно ко ковач, а ковач није; земљу оре, орач није? (Кртица) 175 — Шарено је, — змија није; рогато је, — коза није; товар носи, — а коњ није?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А онај му с камена одговори: „Чудим се тебе што ореш с једнијем волом.” А орач му одговори: „Не орем с једнијем него су два.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Данас би, сигурно, све друкчије било. А некада... Некада, пошто би се поздравили, ишли би на ручак у механу „Орач” и јели увек исто јело: густ, постан пасуљ. За ручком не би реч проговорили.
Бранио се од једне сасвим јасне и непријатне мисли, па ипак је без размишљања свратио у двориште кафане „Орач“. Коњи су отресали знојаве главе и љутито гризли ђемове, а он је са опуштеним дизгинима седео у санкама, страхујући да
Треба да пређе преко буњишта и снега црног од воде којом су прали џезве за каву, гледао је: „Орач“ је пресито, нагојено и лено бацао измет до самог прага широких и ниских врата и гурио се под кровом таласавим, тешким
Саме га ноге увеле у радикалску кафану „Орач“, на зиду је опет угледао плакат, застао је на вратима уплашен начичканим столовима, хтео брзо да се врати и затвори
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— веле орачи. — А би ли на бравину црљена лука? — пита хоџа. — Ама, никад боље, — рећи ће један орач — браветина туста, а лук љут: што лук изгризе, бравина замаже. — А би ли питу од тикве? — пита опет хоџа.
— А би ли питу од тикве? — пита опет хоџа. — А ко ју не би, — вели опет један орач — и мртав би је јео! — Па онда бијела шенична крува, — вели хоџа. — И окица мученице, — доклопи један орач.
— Па онда бијела шенична крува, — вели хоџа. — И окица мученице, — доклопи један орач. — Па таман, — насмије се хоџа.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Оде а опет све је ту. Орач широким замахом руке почиње годину. Лето: ласте се купају рибе лете анђели певају над водама.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Понекад се семе меће у чаршав који је био на божићној трпези (ЗНЖОЈС, 12, 298). Кад се сеје пшеница, орач намиче на прст десне руке црвен конац (СЕЗ, 32, 7).
Уочи сетве орач се окупа и не прилази жени, да би пшеница била чиста, и обуче чисто бело одело, да би и зрно било бело, а на глави
да би и зрно било бело, а на глави носи белу мараму, и преко беле мараме претерује волове с плугом (СЕЗ, 86, 95). Орач не сме бити левак (СЕЗ, 58, 328).
Орач не сме бити левак (СЕЗ, 58, 328). Прву бразду орач заорава пре сунца — да би избегао штетне сусрете и зле утицаје (СЕЗ, 86, 95).
У прву бразду се закопава глава закланог петла и јаје, да не бије гром (СЕЗ, 16, 259; ГЕМ, 20, 6 ид). Орач ћути док оре прву бразду — »да га не фатив мађије« (као што и жетвар ћути док носи последњи клас до амбара — »да
пријатељ тежаков — предсказује срећу, и њој орач и сејач остављају од свога јела, говорећи: »Ово тици тежачици, Која тица бога моли Да тежаку жито роди« (ГЗМ, н. с.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Када се његови таласи врате у своје корито, а жарко сунце осуши њихов талог, онда је време да га орач заоре, а геометар васпостави границе појединих имања, које је разливена река избрисала.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Како то ни ови ни они не сматрамо себе како се живимо! ... Тко те храни? Не орач ли и копач? Да их није, како би се ти, господичићу, живио? Ко кога храни оно му је и господар!
« А онај пак: »Ја сам трговац занаџија ли, орач, копач, војник, херак, петак ли био, жену, децу имам, многу кућњу чељад, стоку, милкове и доста ми је белаја на врату.