Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Сад мој отац дозове одма буљубаше Живана [Петровића] из Каленића, Арсенију Раонића из Лознице, Ђукана из Орашца, Васиља [Павловића] из Бајевца и Коју из Тулара, и свакога војника каже, и ја му у тефтер упишем име и презиме и село
(О томе казивао ми је доцније неки Лука Марковић из Орашца крагујевачког, да се он — Лука — баш у ту недељу женио, и Црни Ђорђе са сто друга дошао му на свадбу, ручао, пак после
Дођем у Орашац крагујевачки. На брду сретнем кнеза Симу Марковића и Теодосија кнеза из Орашца; распитамо се, и они ме по оцу познаду; сјашимо и поседамо у пољу. Питају ме шта ми горе чинимо.
̓Ајдете опет горе. Кад из Орашца дођемо у Бељин, у логор, застанемо и Милана ̓де је његову војску довео. (Јербо како је чуо Карађорђе да је Хаџи-бег
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Од његовог даха „уз јелу се узвијају гране“. Од његове руке гине знаменити турски јунак Тале од Орашца. Као и главне ускочке јунаке, историја познаје и њихове главне противнике.
Па је пету књигу накитио, те је шале Лики и Крбави — на колено Личком Мустај-бегу и до њега од Орашца Талу: „Ето књига, двије четобаше! Да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође!
Првијем се чашам’ обредише, ал’ ето ти Личког Мустај-бега, с њим поредо од Орашца Тала на кулашу коњу великоме (завргô се дреновом батином, у батини хиљада клинаца); сваки води по тридест Турака; на
Мало Тодор кроз отоку иде, нађе Тодор на друму широку, нађе Тодор Личког Мустај-бега, с њим поредо Тала од Орашца: држе коње добре за дизгене, бег Мустај-бег преко крила диљку, Тале држи дренову батину у којој је хиљада
од Задра Тодора, с њиме иде девет Томковића; они воде Личког Мустај-бега свезанијех руку наопако, с њим поредо Тала од Орашца, — сав је Тале у крв огрезао, јер се не да савезати Тале, јер је Тале јунак на мејдану; с њиме воде Бојичић-Алију од
дуката и четири гроша бијелијех; и три добра коња од Удбиње: прво — вранчић Попрженовића, друго — кулаш Тала од Орашца, треће — ђогат Хрњице Мустафе“.
дуката и четири гроша бијелијех; и три добра коња од Удбиње: прво — вранчић Попрженовића, друго — кулаш Тала од Орашца, треће — ђогат Хрњице Мустафе. Откупљуј ме, мој рођени брате! Откупљуј ме, не држи ме овђе, — тавница је кућа необична!
онај који се стастара о војничком хлебу таки — одмах: Како с коња, таки за трпезу таламбас — бубањ Тале Личанин (од Орашца, Будалина) — велики турски јунак, (по предању) погинуо под Бањалуком у буни против Вуча-паше Талија — Италија талир