Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
„Но”, вели Чупић, „нека иде прота са мном у ордију, да тескере примимо, не би ли се Турци вратили. Ако ли се побијемо, врло је много Турака, нећемо џевап моћи дати”.
у наш логор пошљемо, а ја и Чупић са алај-бегом Сирчићем и капетаном новским Муста-бегом, дођемо на Бадовинце, у њину ордију с ове стране Дрине, гди је паша Сирчић из Горажда. Даду нам један чадор и дочекају као најбоље пријатеље.
” Сутра пођемо преко Дрине у велику ордију. Уђе Чупић, лађа препуна; ја кажем да не смем, али ђаво навр лађе седи, Кулин капетан, човек око 30 година, одевен,
Но сад да видите. Човек уговара, а Бог решава. (И ово сам заборавио. Кад смо ја и Чупић дошли у ордију, застали смо попа Галоњу из Мачве, и више од двеста кочија мачвански̓, где догоне дрва и траву и други измет по ордији
Пођосмо, а они ти нас окружише онако као сватови невесте, и пођосмо. Кад ја виде̓ да идемо опет у ордију, паде ми мраз на образ; али опет се прикучим њима двојици и рекнем: „Забога, бегови, немојте тако, да идемо обојица,
и не може да прирасте — то је оно што нас први пут Турци изведоше, пак се не променисмо, но ме Турци вратише у ордију — то сам опет моју главу носио у рукама; — а што је после прирасла, — то је што су ме Турци после по други пут изнели
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова... И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Запевавши песму најстарију и најгордију, Кренули су, ко један, на Дрину, да зауставе Фрању, Поћорека, и њихову ордију. Али непријатељ је био јачи, биле су му јаче Снаге, које је спремао одраније.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја кад дође у поље Косово, кад сагледа по Косову силу, ал' се бане мало препануо, па помену бога истинога, у ордију турску угазио.
Шта помињеш некакога бана? Ово није Страхинићу бане, но ја јесам цареви делија: једеци се царски покидаше, у ордију турску побјегоше, све делије хитро потрчаше да једеке цару пофатамо; ако кажем цару, ја везиру, коју си ми ријеч
окићену златом; па се скиде низ бијелу кулу, а слуге му ђога изведоше, те се ђогу на рамена баци, па се спусти пољу у ордију, те он крену силовиту војску, привати се Кунаре планине; ту их стиже од Кладуше Мујо и са њиме турске поглавице.
у поље дођоше, те се мало рахат учинише, Јанко зове нејака Стојана: „О мој сине, дијете Стојане, иди, сине, у турску ордију, те поздрави од Кладуше Муја: нек изведе нејака Алила, нек изведе пољу на биљегу, да сабљама мегдан под’јелимо, нека
Хитро га је Стојан послушао, те отиде у турску ордију пред чадора од Кладуше Муја, пред Мујом се смјерно поклонио, а вели му силна потурица: „Што је, море, Јанково копиле?
Ето кнеже из нахије иде, таин вуче у турску ордију су својијех дванаест кметове. Кад се кнеже Турцима прикучи, испод руке гледну по ордији, ал’ се турска војска
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Нек свак понесе одговарајуће оружје — савјетовао је он своју шаролику ордију. — А какво је то одговарајуће оружје? — питала је баба Вањка Широког.