Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
њих будем пролазио, ти мали ситни и ништавни људи, који се тако боје рата и који још сутра могу постати моји понизни ордонанси и посилни, моје понизне слуге. И тај рат, мора се признати, има своје до бре стране.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Петог прекобројног. — Како је тамо? — Не питај, све изгибе. Онда опет застадосмо. Видимо како напред јуре ордонанси. Позваше и потпоручника Александра у извиђање. Војници ћуте.
Људи поседали покрај пута, очекујући заповест. А тамо напред се нешто одиграва. Рапортирају ордонанси и опет се враћају. Одјаха и командант дивизиона. Када се врати, он одазва командире батерија.
се тако расправљале чисто унутрашње ствари батерије, на брегу су се сакупљали команданти и од њих журно одлазили некуд ордонанси. Из те групе издвоји се један коњички официр и пође ка нашој батерији. Заустави га потпоручник Александар.
На раскрсници застадосмо. Била је ту нека виша команда и ордонанси непрестано одлазе. Заустави се ту и један ескадрон коњице, који је дотле одолевао навали.
— Ама замало, бре, да нас увате за гушу — објашњава неки од наших војника. Команданти су нервозни, јер ордонанси у мраку не могу да ухвате везу са пешачким јединицама.
Нигде звезде да бисмо се мало оријентисали, а киша лије, помрчина је густа као тесто и страшна као смрт. Ордонанси зазиру од свакога дрвета, од свакога жбуна, и нико ником не верује.
Село је било утонуло у мрак. Пси су очајно лајали. Ордонанси залупаше на врата прве куће. Али из куће се нико не појављује.
Али још има кућа у селу. — Ићи ће и они, али ти се спреми! — саветује јој капетан Станојчић. За то време ордонанси су избудили готово цело село. Једва нађосмо два старца, а дођоше и неколико жена, да бисмо били сигурнији. Умирисмо их.
Краков, Станислав - КРИЛА
Одједном узбуна. Гласник је стигао. Мајору је заиграла небријана брада. Телефон је зврјао преплашено. Ордонанси се устрчали. У логору чете рушиле су грањем скривене шаторе, и чупали кочиће. Војници су пасали фишеклије и мокрили.
Осећао се сам усред пустога жбуња, које је покривало целу косу, иако је крај њега био његов дуги трубач Сима. Мајор, ордонанси, све је то изгубљено на пољани и у кланцу под превојем. Иако уморан Душко са трубачем пође дуж косе.
— О—о—о... — јечао је онај доле. — Погибе командант, погибе командант, — викали су престрављени ордонанси и трчали дрвету и телу. Сада се и Душко трже и појури тамо.
Већ читав сат га вуку по мраку, а проклети куршуми још једнако их стижу и звижде. Трза се несвесно. Његови ордонанси га носе.
— Слушао сам већ много о вама, говорио је рукујући се са Душком. Искупљали се ордонанси, посилни и телефонисте. Нека нарочита радост је све оживела. Није било само Казимира.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Командант армије, дивизије, разни ордонанси и ађутанти долазе непрекидно, прегледају терен, нешто уцртавају у своје карте и одлазе. Издају се последње заповести.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Напред је ишао сељак, за њим командир, онда ја, а иза мене ордонанси, са пушком на готовс. Нечије мамузе су звецкале, као прапорци. Командир застаде. — Чије мамузе звецкају?
— Ходо-ом... Ходо-ом! — чује се однекуда глас. Онај заглушни шум ишчезну. Звезде су мирно светлуцале... — Ордонанси, с пушкама на зачеле! — командује поручник Коста. — Батерија, сто-ој! Војници се притајили.
— умирује Косту поручник Протић. — Е, није него, да га молим... Шта, треба и ми да скрстимо руке и чекамо благослов! Ордонанси, претурајте ова кола у реку! — нареди одсечно Коста „Турчин“. Приђе нам један поднаредник из неке коморе.
Имате ли писмено наређење, да ви, поручник, наређујете мени, потпуковнику? — Сада ћете видети... Ордонанси, испрежите коње! Потпуковник скочи из кола и стави руку позади, као да вади револвер.
У собу почеше улазити официри из штаба. За њима посилни и ордонанси, носећи сандуке и пољске кревете. Онај коњички капетан већ скинуо чизме и оставио пред врата, да му их очисте.
Вест је прострујала, поља су оживела. Ордонанси су јурили у разним правцима Људи су се сакупљали у мале групице. На њиховим лицима огледала се нека усплахиреност.
Требало је суљати се. Коњи се устежу. — Нема другог начина него да их силом погурамо — рече Бранко. — Хајд, ордонанси!... Укрстите руке позади коњских сапи и запните! Околни навалише штаповима.
— Ако је жедан, нека заити воду сам; ако му је зима, нек тура ватру сам. На ову причу смеју се и ордонанси. — А зашто идеш са границе кући баш сада? — Па видим сви побјегосте, и ја кâ велим, идем да браним сам кућу своју.
Војници су већ дизали шаторе, сламу су палили. Ордонанси су јурили на све стране. Са лица уморних људи капао је зној. А на војницима пуна ратна спрема.
Недалеко војник застаде. — Морате сјахати. Нема пута, а и види се одозго. Наши ордонанси прихватише коње. Пођосмо пешице преко заобљених стена, са којих је сукљала топлота као из загрејане пећи.
враг би их знао одакле, болест је узела сразмере епидемије. Свакога дана гутали смо хинин. Али ордонанси рекоше да посилни поручника Луке, Исајло, неће да узима, већ баца хинин. — Дај га овамо! — нареди Лука.
Кажу да од ову манџу жене побацују. — Па си се уплашио за себе? — дира га Лука. — Него, гутај то! Ордонанси се сакупили и смеју се Исајлу. А њему криво, па се сав зацрвенео од љутине.