Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
рампа рура бобус еxерцет суис: Блажен онај који далеко од метежа, на подобије првог рода људи, оца свога њиве с своји оре волови.” Да је ико други на|свету ово рекао, не би му се тако веровало како високослаткопојуштему Хорацију.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
з. Не питај ме од чега је мање, од чега је и црње и горе! Сам ћеш знати какво зрно жање, када видиш да са козом оре!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Могу ја ваздан стојати, синко!... Ама узми! Нека, стићи ћеш. Не мораш ти све данас узорати... Е, гле ти њега! Баш оре као маторац! Каже мени Душанка... А ја мислим — шали се, враг један! И опет јој сузе ударише.
Имам домаћина, хеј... Неће мени више пословати туђе руке... Аја!... Нема нико оваквог детића. Ено га оре!... Не може боље ни Јеленко!... Момак је то!... Још годину-две, па ћу га и оженити — ако бог да!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— упита харамбаша. — Дођох к теби, па шта ми наредиш! Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа. Данас ко срца има мора у гору!... — А што остави огњиште? — Од добрина!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
то је страшно погледати! довде одсечено, — а човек хоће хлеба! Па сад зар да проси? Мора! Не може да оре, не може да копа! Па још, може бити, понеки пут слабо што и напроси. Бре, да је мени власт, ја бих знао шта бих радио!
ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим није рођено да копа и оре, а то би било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и поклони се кум-Нинку.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку, па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке, а упро свој благодарни телећи поглед у небо, па вели: »О, боже, овакога монарха дај да
Црњански, Милош - Сеобе 2
Колико је ласта, шева, голубова, излетело из гнезда? Колико орача почело да оре? Колико је дрвећа, тундри, трава, проклијало, и у Росији, па и на Кавказу, па и на Уралу, све до Камчатке Доситејеве!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
падину, леву и десну обалу потока, стадо оваца, чобана што шара преслицу, као представника сточара, и онога што оре или ради у пољу, као представника земљоделаца.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јоште мало, ето винограда, Гледај сада убавога рада: Бери, носи, час доле, час горе, Момци кликћу, а песме се оре, „Живо, живо!
“ Па у крчму, те до зоре, Коло игра, песме с' оре, А у зору с' зајухуче, Удри опет кâ и јуче. Збогом, песме, збогом, коло, Збогом, момци, наоколо, Збогом, кито
“ Земља тутњи, звекета оруже: „Црн му образ ко пред Турком струже!“ Шаре с' оре, горице се пуше, Да се боље турске главе суше.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' да га чује, живе душе нема, са неме горе тога гласа нема; и ако каткад с оне стране горе де се још теже молитвице оре, ако га тамо који јунак чује, верно га чува, верно га штује; жалостан с њиме, с њиме је волан, са њега само здрав је и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад пријеђем преко мора, а то чоек ухватио мог челца у ралицу, па оре за просо. Ја повичем на њега: „То је мој челац; откуда теби мој челац?
Тако се и погоде. Богме Ћосо одведе свог новог слугу па му даде рало и волове да оре, па га запрати подалеко од куће, и рекне му да оре док му ручак не донесе.
Богме Ћосо одведе свог новог слугу па му даде рало и волове да оре, па га запрати подалеко од куће, и рекне му да оре док му ручак не донесе. Слуга оде те почне орати, па орао читав дан, а Ћосе никако са ручком.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
СНИМКА КЛИПЕРА ЦУТТY САРК 1 Уз једра пуна ветра, добар смер, У сат ће много чворова да стане; Видим како прамцем оре океане Се навіре гліѕѕант ѕур леѕ гоуффреѕ амерѕ.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Фијук метка: мук - Гњилане. С роговима у плетиву оре ђаво Крвну њиву. Цепте стабла, горе влати. Гине крава у појати. Сред кућице, у пошасти, глоговина почне цвасти.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ту су задаци, ево па читај. КОЊ: Проклета јесен! Шта има горе? Вози се, вуче, поваздан оре. Вечито цима уздама Сима. Ах, кад ће зима? Једино тада одмора има.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Вас, спомени моји, светли али крти. Лавеж, вика, граја. Покличи се оре, Јури хајка кроз пољане и кроз горе, И оставља пустош на утртој стази.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кад се ђаво скута дохвати, откини скут. — Ђавоље просо ниче и девете године. — Ђаво ни оре ни копа, већ све о злу мисли и ради. — Ко са врагом тикве сади, о главу му се лупају. — Врана врани очију не вади.
— Тиха вода брег рони. — Вредне су руке најбоља алатка. — Доста пчела — пуно улиште. — Лемеш што већма оре, све је светлији. — Ко ветар сеје, буру жање. — Слабо семе — њива јалова. — Каква сетва, таква жетва.
— Од мала мало. — У мало може бити доста, а у доста мало. — Кап по кап иде све до кап. — Мали во уз великог оре. — Малог хвали, а големог терај. — И велик мањег требује. — Од мале искре велик огањ. — Малој пећи мало дрва доста.
Да је рало к’о дрљало, а дрљало к’о сва њива, и ја бих орао! — Рекао Циганин, кад су га питали што не оре. Да се овђе гуцало, не би се овђе пуцало.
(Комарац) 155 — Озго јаре, оздо јање, спријед шило, остраг виле? (Ластавица) 156 — Оре као орач, црно као ковач? (Кртица) 157 — Пође слат непослат, нађе град незидан, на њем штап неђељат?
(Кртица) 174 — Црно ко ковач, а ковач није; земљу оре, орач није? (Кртица) 175 — Шарено је, — змија није; рогато је, — коза није; товар носи, — а коњ није?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад пређем преко мора, а то човек уватио мога челца у ралицу, па оре за ситну проју. Ја повичем на њега: То је мој челац, од куд теби мој челац? А човек одговори: Брате!
Идући тако нађе у пољу једнога чоека ђе је упрегао у ралицу два вола те оре, и дошавши к њему запита га еда ли има што за јело.
Кад пријеђем преко мора, а то чоек ухватио мога челца у ралицу, па оре за просо. Ја повичем на њега: „„То је мој челац; од куд теби мој челац?”” А чоек одговори: „„Брате!
Послије тога пођу даље стриц и синовац да четују. Идући тако виде једнога чоека ђе оре њиву су два вола. Тада рече синовац стрицу: „Хајде да му украдемо једнога вола из рала.
сједи и вичи једнако: „„чудим се,”” па кад он дође к теби да те пита чему се чудиш, а ти му кажи да се чудиш њему што оре на једном волу.” Стриц послуша синовца, отиде и сједне на камен па га стане вика: „Чудим се! чудим се!
“ Кад мало час, али ето ти гвоздена човека. Велики је, страшан је! вуче буџу за собом, све оре земљу, иде за њим бразда као да осам волова оре.
Велики је, страшан је! вуче буџу за собом, све оре земљу, иде за њим бразда као да осам волова оре. Кад цар издалека угледа где иде гвозден човек, он се поплаши, те затвори дворове, па побегне на горње чардаке, и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тог дана био је Свети Лука, а доцније, кад је стигао стоку да чува и оре, Преровци су његовом имену додали — Дошљак. То му је презиме остало до смрти.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Стојан мора да се одмори, да одмах заспи. Петар одлази да оре а Стојан му, кроз трепавице, следи покрет. Види како се Петар сагиње, нагло.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Гледај сада убавога рада: Бери, носи, час доле час горе; Момци кликћу, а песме се оре: „Живо, живо!“ један другог кори; Живо с' ради, ал' нико с' не мори.
“... Па у крчму, те до зоре, Коло игра, песме с' оре; А у зору с' зајухуче, Удри опет ка' и јуче. Збогом песме, збогом коло, Збогом момци наоколо, Збогом кито мома
славујем, мојим старим другом, И за пољем росним и зеленим, И за липом, за мирисом њеним, За песмама што се туда оре, Што се оре од горе до горе!
мојим старим другом, И за пољем росним и зеленим, И за липом, за мирисом њеним, За песмама што се туда оре, Што се оре од горе до горе!
Попа, Васко - КОРА
се полако Трска која мисли Ионако ће је стићи Никада Никада неће умети Да хода Као што је умела Огледала да оре КОЊ Обично Осам ногу има Између вилица Човек му се настанио Са своје четири стране света Тада је губицу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад пријеђем преко мора, а то чоек ухватио мога челца у ралицу па оре за просо. Ја повичем на њега: „То је мој челац; откуд теби мој челац?
АГА И ЧИПЧИЈА Дошао аги чипчија да му оре, па му се није ништа намјерило оно јутро да му на пешкеш понесе. Кад види ага да му ништа ни из рука не дава а камоли
Нити ме научи како се оре ни копа, како се сије и жање, како се у башчи ради а појата гради, како се у млин носи а сијено коси; а све ти просто,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Лагано, споро, буде се горе, Свуд живот цвећа весело расте, Земља се брзо сади и оре, Нада се диже к'о небом ласте; Лагано, споро буде се горе.
Ћипико, Иво - Приповетке
Па и сада с милињем посматра око себе и ослушкује шум затресених грана и ударе вјетра што се низ голети оре, а негдје се далеко, гоњени невидљивом силом, озивају последњим тугаљивјпл вапајем. Утруђени, попеше се на брдо.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Осим неких дембела Што с’ не боје глади, Сви остали мучимо се, Свак’ мора да ради. Ратар зором урани, Оре, сеје, влачи, А горчило бележи Где ће жетве наћи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Прво, — командир сави прсте и онда пружи палац — једни сматрају рат као неко животно опредељење. Сељак на пример оре, сеје њиву, гази блато. Наиђе град, и цео усев му потуче. Али он не ропће. Тако је ваљда морало бити...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Салома, Салома, бруји песма ведра И сланом се пустом крици здравља оре, Сунце пржи мушка раздрљена недра. ''Вај, како ми уста за пољупцем горе!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Зато Марко и оре царске друмове и тако онемогућује Турцима кретање кроз српску земљу, зато и крши прописе турског султана и у време
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Такову (до И светског рата свуда, а после местимично) то је веома омиљена игра, која се састоји из низа призора: оре се земља и сеје се к.; изниклу к.
У прву бразду се закопава глава закланог петла и јаје, да не бије гром (СЕЗ, 16, 259; ГЕМ, 20, 6 ид). Орач ћути док оре прву бразду — »да га не фатив мађије« (као што и жетвар ћути док носи последњи клас до амбара — »да мишеви не гризу
Ћипико, Иво - Пауци
И оре, иако није земан томе. И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме. Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавн
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
ова аналогија тако укрепи да он тврдо закључи нигда више у животу не печалити се; сотим више што је добро знао: Центо оре ді фаѕтідіо нон пагано ун qуатріно ді дебіто (сто часова брига не могу платити ни једну крајцару дуга).
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сви се чудом чуде у селу и зборе: ''Сирота, полуђе!'' Но светла кô свила, И чврста ко рало што црницу оре, Све је ближе циљу њена жеља била.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— кад је сирота девојка надмудрила Марка окумивши га; или она кад Марко игра ситно калуђерски; или она кад Марко оре друмове; или она кад се Марко „болан учинио без болести, од мудрости тешке“; или она — одлична као психолошко запажање
То је Марко послушао мајку: он узима рало и волове; ал’ не оре брда и долине, већ он оре цареве друмове. Отуд иду Турци јањичари, они носе три товара блага, па говоре Краљевићу
То је Марко послушао мајку: он узима рало и волове; ал’ не оре брда и долине, већ он оре цареве друмове. Отуд иду Турци јањичари, они носе три товара блага, па говоре Краљевићу Марку: „Море, Марко, не ори
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако и воће и виноград сади, а оно се не прихвата нити му што роди. Штоно пророк каже: где се оре на десет пари волова, родиће му меров један.
Чин је у дну и у ноћи, у мери и у растојању, чин у стихија има што од њих телеса бивају... Еда моруна оре, во ли плови, ил' му магаре рије, а свиња самар носи? Коза ли лаје, а пас брсти? Него свако у своме завичају борави се.