Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Одмах се прибере и замоли старога Орестију ковача да држи ону његову певницу док он часком не оде. Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без
Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било. Тако мисли, а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача. Копа и мисли. Учини јој се к’о да су залупила баштинска врата. Слуша. Нема ништа.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Зар Каин и Абел? Опћи потоп? Зар прича о Јакову и Езаву? Зар идилични „породични романи” старине, Едипова трилогија, Орестија, нимало бољи, од обитељских кроника натурализма? Зар Шекспир, Милтон, Достојевски?
Зар Шекспир, Милтон, Достојевски? Гдје је тај Прометеј који се разборито помирио са Зеусом, та Орестија у којој је повратник с ратишта нашао код куће све у најбољем реду, тај Едип који није себи ишчупао ноктима очи и