Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” А и други сви: „У гору, у воду, за нашим војводом”. Ори се стотину и више гласова, да човеку и сузе потеку. — „Ето, којекуда, да је просто, а одсад да вас видим!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
иду они кроз оне гöре и час ка значеј „пусти грлö“, час пандур, те се ори она шума и разлеже а тице бегају на све стране и све оно дивље зверје узнемирено.
Црњански, Милош - Сеобе 2
туђим женама, на путовању, у неком трактиру – на послу, који су Сербелонијеви кирасири звали амур, а сирмијски хусари: ори, ори.
женама, на путовању, у неком трактиру – на послу, који су Сербелонијеви кирасири звали амур, а сирмијски хусари: ори, ори.
Њено је место, ту, у Миргороду! Шта би хтео? Да је тера од гроба њеног детета? „Ако има клетве, а ти“, виче Трифун, „ори, не преноси на њу. Држ’ што је на теби. Не срамоти фамилију. Бог ти је дао жену као лепи цвет!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Ми не знамо. ЛЕПРШИЋ: Но дан и за нас свиће. Глас слободе, који се по Европи ори, одзива се и у прсима јуначког Србина. Кад се сви буде, Србин спавати не сме.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он има своју етимологију и тумачења речи: реч Марко значи: кто мари, газда: гази да; пандур: бан дури; паорија; па ори ја.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он убија жеље, сужује мисли, затвара очи, заглушује својом гласином све што се око њега чује, збива, гласно живи и ори. Он кликће кад опажа у њему пустош гдје се шири, наде гдје се ломе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Шта се чује одонуда, Баш поклика би весела, Ма откуд се то занела? Сад је неста, сад опета, Ал' се ори кроз ноћ клета! Каква радост, ко је, шта је?
Момче ити својему коњицу, Удара му тврду потковицу, Бије, кује, наоколо с' ори, Плочу кује а уз потков збори: „Тврдо гвожђе, буди тврде вере, Немој мени учинит невере!
Србови, Диван јуриш Турком учинише, Живим огњем на њи ударише, Пушке пучу, пра пред оком гори, Сва се гора наоколо ори. (ИИИ) Ој Паризе, ти срце Франције, Ој Францијо, срце света цела, Твоја слава свр неба се вије...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чекаш ме. Подајеш ми се. Верујеш ми као свецу и сва се сјаш од среће. Певаш целог дана да се ори башта, поток. А и глас ти дош’о мекши, топлији. И тада сам се заклињао да више нећу с тобом имати посла.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
« — Ал' мануше бела крила, проговори моја вила: »Куда језди? —- Нашој звезди!« — Реч се ори по простори, по звезданом ведром вису, звуци били — па и ницy. — У тишини, по висини носи вила даље сина.
Над гробом су јој дали опело попови, „со свјатими” се ори над млади' гробови'. „Со свјатими” се ори ко припев из раја, напослетку још ђаци отпоју „вјечнаја”.
Над гробом су јој дали опело попови, „со свјатими” се ори над млади' гробови'. „Со свјатими” се ори ко припев из раја, напослетку још ђаци отпоју „вјечнаја”.
не дршће титан на камену, на станцу прикован, већ оковима бије о стење, о стењу пршти сужно прстење, а из грла се ори грдан смеј, та доста грдан да га чује Зеј!
Из грла му се опет ори смеј, и опет дршће силни боже Зеј! У титанину море мисли ври, узаврели му осећаји сви, ал' везан је Прометеј, везан је
Грешан је можда, невредан, боже, ал' пати, пати, што игда може! — Тако се ори очајни гласак, слуша га само црквица стара, кадикад му сетно звоном одговара, и слуша га свети иконостасак, и с њега
Ох, — да полуди! Самсон је певô, ори му се глас, бојева смртних некад жив ужас надјекује окова тужни звек, с тамница стреса мемлу камена.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Отварај брзо!“ — вика се ори и громко јечи по пустој гори. У глувој ноћи, под црним кровом, много се страшних десило ствари, без трага, гласа,
Дивља се рика кроз кланац ори: „Незнанче, ко си? Врата отвори!“ Из млина старог повика Ћоса: „Дивови, дјецо, јесте ли луди?!
ИИИ Под бурним пљуском, небеском чесмом, браћа патуљци долазе с пјесмом, ори се шумом кроз влажно вече: „Гдје ти је купус, весели зече? Гдје ти је купус, о, хоја-хо?! Јутрос га рано појео во.
Облаци језде, страхота сама, барчицу малу захвати тама, за громом ори гром. У густом мраку без једног зрачка однесе бура барку и Мачка у дивљем трку свом...
„Ко се то ноћас мува по гори?“ — повика дечак, шума се ори. „Ко сам и шта сам, шта те се тиче!“ — одговор стиже сув. — „Потребно није ни да се виче, нисам, путниче, глув.
Платно је права њива, по њему четком ори, зелене мрље посиј, нек боја просто збори, нек слика купус-баште пред сваким оком гори.
А једне ноћи потера стиже, пред њом Доситеј с Хопова, старински поклич ори све ближе: „Љубезни держите лопова! Треба га прије восточног зрачка пребити јакоже мачка!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ То се чудо далек’ чуло, до у Цариград, Цар опреми триста војске и три војводе, Да вилина града ори и ње бедеме.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Хај, погледај, и сад, шкоља кад се зажаре и тресну о нас грмљавине твојих таласа. Чуј, како се ори песма наша тврда гласа, неклекла никад, несретна, ал бијесно весела, са крваве обале једнога народа цијела.
Властела, војводе, деспоти, беху срам. Хајдучкој крви нек се ори цик. Убици диште Видовдански храм! Слави, и оклопницима, нек умукне пој. Деспотица светих нек нестане драж.
О правди и победи светој нек умукне крик. Оцеви и браћа и сестре беху срам. Освети, мајци нашој, нек се ори цик. Раји, рити, диште косовски храм. А сунцу и манастирима угушите пој. Кадифе и свиле нек нестане драж.
Њихов се смех ори. После, у ноћи, док напољу урличу пси, ми седимо са свећом на столу и мати ми прича како су је мучили снови.
Дотрча једна собарица и погледа број, узвикну нешто и на то потрчаше и са десна и са лева. Кроз цео ходник ори се: „Дер Гриецхе лäутет, дер Гриесхе лäутет.“ Сутрадан сам пошао погурен по улицама.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зато ти коме ће она до сунца постати мати, кад дорастеш да ореш по женама, никад их не жали. Буди плуг и семе. И ори и сеј док не цркнеш. Никад неће бити толико уста да нестане меса и траве.
Ћипико, Иво - Приповетке
Антица упиљи: поглед у нападнути чамац, али већ ништа не разабире, само јој се у ушима ори шум олује... Чамац, силом гоњен, јури према шкољу, напире се да ухвати прву увалицу, али вјетар је жесток, гони га
Гледају у празан, потамнио простор, а у ушима ори се олуја, прелијета им преко главе и одзвања се силном хуком и ломљавом у боровој шуми у доцу.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Збориш им коме шкоди страначке страсти зор, Показујеш куд води захукан неразбор. Лековито се ори твој мушки српски глас, На твоја уста збори Србије драге спас.
Краков, Станислав - КРИЛА
Сруши се као пресечено дебло и груну те лом у мрежу од жица. — Ура—а—а, — ори се ту пред њиме и крај њега. Отворио је своје у мраку широке, уплашене очи и видео само како неке црне сен ке промичу
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Као што је познато, ова епоха, а често потпуно независно од сваке штампом неговане књижевности, ори се од песама и напева са дубоким коренима у свакодневном животу најширих народних слојева: у суштини њихових
Ћипико, Иво - Пауци
Је ли тако? Нека бог поживи дакле наш народ обију Вјера и обију племена!.... Живио народ! „Живио!” ори се у друштву, а прихватише да вичу и сељаци, здравицама привикли.
— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар. — Зар сте их тужили? — измаче се Иву. — Дакле! — Паљетковали су...
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... На воћке нам пао цвет, Мирис му полеће, Бог је добар, мраз нам клет Наудити неће.
Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... Подруму ће сок да да Брдо, виногради; а житарице пунит зна Сваки, који ради!
Подруму ће сок да да Брдо, виногради; а житарице пунит зна Сваки, који ради! Благослов је у зори, Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... Кошнице ће пунит' мед У жељеној сласти: Медљаћемо сваки јед, Да нам не порасте!
Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... А село је красан друг Свакоме тежаку, К'о тичици зелен луг На сунчаном зраку
село је красан друг Свакоме тежаку, К'о тичици зелен луг На сунчаном зраку … Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Има у њој манија... А дотле, мој отац пева на авлији да се све ори, цепа дрва, фарба кокошињац, храни крмка, купа псето, игра карата с комшиском децом на авлиском прагу, и прича им на
Кад дечко поцрвени и збуни се, ори се смеј маторих. Искушења се степенују, док дечко више не црвени, после чега матори опет ударају у смеј, само увек
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Орању Марка Краљевића понављају се стихови који — духовито и снажно — изражавају најбитнији моменат: „Море, Марко, не ори друмова!“ и „Море, Турци, не газ'те орања!
Хоћеш дати коња на размјену? даћемо ти коња још бољега, и још прида стотину дуката, и сувише рало и волове, пак ти ори те се љебом рани“. Вели њима Милош Војиновић: „Прођ'те ме се, до три шићарџије!
зло добра донијети неће, а старој се досадило мајци све перући крваве хаљине; већ ти узми рало и волове, пак ти ори брда и долине, те сиј, синко, шеницу бјелицу, те ти рани и мене и себе“.
Отуд иду Турци јањичари, они носе три товара блага, па говоре Краљевићу Марку: „Море, Марко, не ори друмова!“ „Море, Турци, не газ’те орања!“ „Море, Марко, не ори друмова!“ „Море, Турци, не газ’те орања!
“ „Море, Турци, не газ’те орања!“ „Море, Марко, не ори друмова!“ „Море, Турци, не газ’те орања!“ А када се Марку досадило, диже Марко рало и волове, те он поби Турке
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле, куче у чашире!