Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И учас, као неким чудом, сви неодољиво зажељаше ухватити учитеља и отети му Мару. Граја се дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићевим шором. Неколико коњаника пролетјеше као стријела. И ја се стрпах у једна кола.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ПЕСМА Шарен лептир шири крила Кроз пролетњи свет, Па их свија задовољно Са цвета на цвет. Кад помамни оркан душе И помрачи дан — У бокору рујних ружа Он почива сан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нигде ниједног непријатељског војника... Откуда онда овај лом!... Као неки разоран оркан, паника је обузела људе, који су у нељудском бесу разорили мост, убијали се за прелаз на Битви, одатле се пренела на
Не могу даље... Они у кукурузу се колебају. Неки се побауљке враћају. Још један оркан онако, брзо, брзо, батерија заурла, над врзином блескају димови као мехури, плаве блузе ижђикаше и у паничном страху
Плотуни су са Дрена све чешћи и читав оркан од куглица урла кроз батерију. И брђанин непрекидно рије око топова. Само нас пуки случај брани што неко зрно није још
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Заборавили смо после прве дане Вере и мира; сасекли смо брзо Младачких снова мирисаве гране; Оркан је страсти душу нам растрз’о. Били смо глуви, поносни кад бруја На истом месту старо: Алилуја!
У њој дуну, каткад, са пустара крици, Оркан дивље страсти што урла и мрви, Као дивље хорде; у пожару крви Заруде одједном пространи видици.
О таштини свију нада, свију моћи, Кад се чудни ветри у шумама хоре Хоровима страшним свих духова ноћи; Када моћни оркан тешко море љуља, Кад облаци грме испод неба плава; Кад бунтовни поклич узрујаних руља Прети пâдом греха, насиља и
Хоће ли се, најзад, све свршити? пасти Ове ноћи, усред луде теревенке, Када оркан витла, и облаци тмасти Јуре испод неба — исполинске сенке — А наде клону к’о богаљи кљасти? Не знам...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
И онда: моје обећање деци обавезује ме да га испуним“. Олуја одобравања и оркан радости подиже се у народу малишана, стара мајка се насмеши; то беше, као што деца одмах опазише, пристанак и санкција
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
4 ТУГА МАТЕРИНА ЗА ПРВЕНЦЕМ* 5 КО ЋЕ КАО ЉУБАВ! 6 ОРКАН 7 ИЗ КОСМИЧКИХ ПЕСАМА 9 ЈЕДНОЈ ДЕВОЈЦИ 13 ОДЗИВ 14 (ХАЈНЕ) 16 РУЗМАРИН 17 НА ИЗВОРУ 19 ХЕЈ, ДА МИ ЈЕ ЦАРЕВАТИ...
— Горо, горо, долина вас Залуд раставља; Дане, дане, ноћ вас дели, Љубав саставља! ОРКАН Пробудио с’ оркан љути, Ишчупао врту цвете; Од туд даље — кâ да риче: Тешко теби, јадни свете!
— Горо, горо, долина вас Залуд раставља; Дане, дане, ноћ вас дели, Љубав саставља! ОРКАН Пробудио с’ оркан љути, Ишчупао врту цвете; Од туд даље — кâ да риче: Тешко теби, јадни свете!
мукте (тур.), бесплатно. нȅрŷка, несрећа. њивити, неговати. ордија (тур.), војска. оркан (до тал.), јака бура, олуја. оскврњен, нечист. палма, високо дрво жаркога појаса.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Нека јој темељ вихор разноси, Као паперак тице немоћне Што га је силан оркан дочепô, Да га у вису недогледноме На грану стави црног страшила, Где ће га беси неба љутитог Предати гневу муње
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ XXИ Пробудио с’ оркан љути, Ишчупао врту цвете; Отуд даље — кô да риче: Тешко теби, јадни свете! Подигô се у висину, Па облаке
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
нерава, готово подивљали и гоњени свим подсвесним нагонима, као зверови, моји људи су дохватили бомбе и читав оркан челика сручи се у непријатељске ровове. Онда су прилегли, и као саливени у један организам, дохватили пушке.
— викао сам ударајући ногама. Земља се обурва пода мном и ја падох. Викао сам и даље. Бараж, чујете, људи! Као оркан, са таквом снагом и силином налетеше наши шрапнели.
Телефони непрестано свирају... Борба наново усковитлава, као кад се изненада спушта оркан, и вихор челика се стропоштава на земљу страховитим треском, без замора, без застоја, све јаче и силније...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Гласник сам само дужда, оца твог, А отац ти се богме не шали. И може ли се шалит галијот Кад оркан помно звезде задрма, Шибајућ гнева бичем огњеним, Даскама мртвим трошне галије Јаок извија бола паклена?...
Одговор му је хучно беснило Којим га оркан мразно поздравља — Твог ума, жено, чедо пакосно Узбуркало је бесне валове — А валови су она племена Којима твоја
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Цар дохватив Псалме трипут у њих пљуну И баци их у дно оргијскога стола. Сосана и харфи бесни оркан груну, Док је бела тела, пијана и врућа, Цар резао ножем, да сласт лоче пуну Из крвавих уда и раздртих плућа.
Све тутњи у снази напрегнуте воље, Крши се и пишти и сева и пара, Разјарен се оркан с небесима коље, Полусмрзнут Нептун с Адом разговара.
Туђи смо, туђи, моје ноћи миле. XXX Вечерас, мала, чуј крај једне приче: Био је један џин свемоћне власти, Оркан је роб му био с пуно части А он је море шибао што риче.
мека, Даде му пехар препун чедне сласти, И он се опи од детинске страсти, И у трк пусти у поља далека Зауздан оркан и сунчане зраке.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ПЕСМА Шарен лептир шири крила Кроз пролетњи свет, Па их свија задовољно Са цвета на цвет. Кад помамни оркан дŷше И помрачи дан У бокору рујних ружа Он почива сан.
Не боји се бурних дана Коме душом бура леће: На пољани од мегдана Као оркан он се креће... Ти, што читаш ретке ове, У витешко коло ходи, Љубав братска тебе зове, Своме дому да те води: Да
Поглед твој Талију само тражи; Ти цели живот дајеш њој, И њен те немар дражи. Ах, то је, збиља, живот лош, Јер оркан често дува, И то ме само теши још, Наш Ментор што је чува.
Тишина мртва. Лахора благим летом Непокренут повијен снева цвет. Ах, бурни запад припрема оркан и пламен, И тавни облаци бацају страшну сен Свечани, мртви мир прекида потмуо тутањ, С ког људски разум постаје срца
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Зарих мамузе. Ветар писну. За нама се занија батерија и као оркан полете. Ближимо се. Она ватра нарасте као огромна буктиња.
Не чекај мене! — говорио је брзо и окрете се војницима. Потрчао сам низ падину. А путем, као да је витлао оркан, јуриле су шесторне запреге највећим трком.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зашто би оне размишљале о њој? Најстарија медуза, звана Бркати оркан, срдито рашири велове и отплива за јатом риба, добацујући Седефној ружи како је најпаметније да избрише у себи и саму