Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЋУРЂЕ ЦРНОЈЕВИЋ, кнез Црне Горе ВАВИЛА, владика црногорски СТАНИША ЦРНОЈЕВИЋ, брат кнежев РАДОШ ОРЛОВИЋ, сердар ШУЛОВИЋ, сердар МИЋИЋ, сердар ЂУРАШКО, капетан ВУКСАН, капетан БОГДАН ОРЛОВИЋ БОГДАН ОРЛОВИЋ браћа,
брат кнежев РАДОШ ОРЛОВИЋ, сердар ШУЛОВИЋ, сердар МИЋИЋ, сердар ЂУРАШКО, капетан ВУКСАН, капетан БОГДАН ОРЛОВИЋ БОГДАН ОРЛОВИЋ браћа, капетани СТАНОЈЛО ШУЛОВИЋ, капетан АРСЛАН ПАША, вођа турске војске АРНАУТ ВЕШАН [Осман]
РАДОШ ОРЛОВИЋ, сердар ШУЛОВИЋ, сердар МИЋИЋ, сердар ЂУРАШКО, капетан ВУКСАН, капетан БОГДАН ОРЛОВИЋ БОГДАН ОРЛОВИЋ браћа, капетани СТАНОЈЛО ШУЛОВИЋ, капетан АРСЛАН ПАША, вођа турске војске АРНАУТ ВЕШАН [Осман] ЈЕЛИСАВЕТА, кнегиња
Сад збогом!... ДРУГИ ДЕО ПРВА ПОЈАВА Скупштинска дворана. Владика Вавила, Радош Орловић, Катуновић и Вуксан. ВЛ. ВАВИЛА: Век протиче, децо!
ВУКСАН: Да! да! И право има Орловић! Ђаво је онде нокат забагљô Кнез Лазар где се богу молио; Па ту сад, оче, и не помаже Помагања ти дуга молитва...
Радош Орловић! Прогнани Радош, да! Он, јест — кад други тражише По пећинама мрачним заштите, Он храбар стаде са неколицином, С
(Сви одлазе.) ДРУГА ПОЈАВА Ноћ. Колиба на граници црногорској. Радош Орловић у издрпаним херцеговачким хаљинама седи украј ватре. — А затим Бошко, Богдан, Станојло, Мира, Станиша и други.
Пушке и бојна вика ућуте. Катуновић остаје сâм.) ПЕТА ПОЈАВА Катуновић, наслоњен на камен, сâм, а мало после Радош Орловић. КАТУНОВИЋ: Што ме не убише, што не пролише Из груди мојих сваку капљицу?
Отеше све, баш све до Цетиња. — Јаох, боли! Срце сустаје — Све лакше бије — крви нестаје. РАДОШ ОРЛОВИЋ: Ко јечи то? Зар има живих још? А ја помислих све је пропало Под ударцима силе погане.... А!... ти си, Катуновићу?.
ти си, Катуновићу?... КАТУНОВИЋ: Ја сам — Ал’ ко си ти, кораком мирним Што усред боја мртве полази?... РАДОШ ОРЛОВИЋ: Не познајеш ме!...
и ја, и мен’ убише, И мени крвцу сву исцедише, Па пођох рањен, мртав, без срца, Да срце видим свота порода, Ја сам Орловић! КАТУНОВИЋ: Реци: Вук Бранковић — реци: издајник! Свога си кнеза срамно издао. РАДОШ ОРЛОВИЋ: Ја нисам, лажеш!
КАТУНОВИЋ: Реци: Вук Бранковић — реци: издајник! Свога си кнеза срамно издао. РАДОШ ОРЛОВИЋ: Ја нисам, лажеш! Он је издајник! Црну је Гору жени издао. КАТУНОВИЋ: Ох... не могу... Зар... да осво...је?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Душоме и планиноме је место душом и планином. 23 Орловић Павле је непознат историји, али народ — вели В. Јовановић — „прича о њему као о историјском лицу; у рудничком округу,
тако, у моравском округу има један стари градић на врху брда Бабе, више села Лешја, за који се прича да га је градио Орловић Павле“. Уз стих Ал’ по греку стара родитеља? Вук напомиње: „По греку (по гријеху) родитељ значи прави отац.
Дојчегић Вук је (можда) Дојчевић из црногорског предања. Бошко Рајчевић, Стојан (Степојев син), Јовица Ресавац, Орловић Павле и Радобег Мијајло нису познати историји. Големовић Ђура је челник деспота Ђурђа.