Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Није ми толико ни на стрелу жао колико на моје перје!” Наравоученије Чловек неправедан и зао подобан је ове басне орлу. Све мисли и измишљава како ће другог озлобити, док сам у зло падне, пак се онда тужи и јауче.
155 Славуј и орао „Колико те ја ублажавам, високопарни орлу!“ — рече му једном славуј. „Достојан си да те царем свију птица наричу! Како се славно у небесне висине возвисујеш!
и у селу децу учити: такови криво мрачно и худо мњеније како о науки тако и о својој души имаду, и подобни су басне орлу, који се високо пење само да гди зечића или корњачу угледа.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Гледао сам те кад тријумфујеш. о како бих радо видео како си велика како си величанствена кад пропадаш. Као орлу враћај ми увек младост моју да доживим крајњи твој ужасни дах живота, издисај твој, последњи твој ропац и пре него
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кад је оно српском орлу крила На Косову срећа саломила, На ови је камен се врлетан Одонуда довукао сјетан, Па је овде крила обадвоја
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда ловац и царски син отиду к орлу, па га запита ловац, је ли кад видео таки и таки град, а орао одговори: — Само сам једанпут у своме веку прелетео
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
251. Сова сједи на букову пању, Виш’ ње ор’о на јеловој грани. Сова орлу тихо бесједила: “Иди, орле, не намигуј на ме; Сад су људи чудновате ћуди, Пак ће рећи, љуби сова орла.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И опет се, обоје, успињу У светлу небеску пустињу. (Орлу је живети најмилије У дворима Громовника Илије.) И пошто није гладан, Он по сто пута на дан Змију баца са неба
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Онда ловац и царски син отиду к орлу, па га запита ловац, јели кад видео таки и таки град, а орао одговори: „Само сам један пут у своме веку прелетео преко
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ово ј' срце било ор'о - Ој младости, бајко мила! Ој године, бурни ветри, Саломисте орлу крила! Тутун пуши, амбру праву, Дим се диже, дим се мути, Стварају се, шарају се, Силна кола и колути.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Залеђени плам Огледало поста ономе што сања. Облик је врлине стрела угледања Што светлост раскопча орлу испод грла: Запамћена зимо бит је неумрла.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: То можемо, Ал’ више?... Оче! Орлу су силном крила сломљена Са гавранова јатом гаравим Ужасну битку тужног столећа На висовима бијућ каменим, Одвојен
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1857. ОРАО Близо до неба гора је чарна, Не треба орлу тек један лет, Само да пусти крила немарна — Презрô је давно презрени свет.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
о, бајне ноћи! мислио сам тада, И опет мени беше пусто све Кô младом орлу, кад га жеља свлада, Што напред хоће - али не зна где?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Априла, 1876. ОРАО ЂУРА ЈАКШИЋ Влизо до неба је гора чарна, Не треба орлу тек један лет Само да пусти крила немарна – Презро је – давно презрени – свет.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Смрт је у вуку! — шапутали су зечеви и срне. — Смрт је у орлу! — рекла је веверица. — Смрт је у ловцу! — узвикнуо је орао. — Смрт је у змији! — крикнуле су све животиње углас.
Да је на врху страшне планине послао би јој глас по орлу. Да је на некој од звезда, облаци би до ње стигли! Дечак блеђи од кромпирове клице наслони чело о стаклени зид своје
И, поче игра! Доби Варалица прво коло. Освоји орао друго, па Варалица победи двапут заредом, док се орлу не досади, па рече: — Ово је последња игра! Не могу више да чекам. Слатко мирише људско месо! И, настави се игра.
— Куца! — крајичком кошуље обриса дечак стубиће сата између којих се клатио коњаник на златном орлу, кад се, наједном, зачу звоњава, након које неки јако удаљен глас рече: — Очисти ме! Чији би могао бити тај глас?
— трже се дечак. — Од старости, од прашине! — рече глас, а пред дечаковим очима створи се малени јахач на златном орлу. 3атим отпоче да расте, али тако неприметно да дечак и не запази како му дорасте до колена и рамена, па и преко рамена.
То не бих могао да поднесем! — јахач на златном орлу вину се у висину, а дечак викну за њим: — Баш то хоћу! Баш то!
— Тај сат ми доноси срећу! — говорио је, али време је ишло: на златном орлу односио га је златни јахач. Стар и славан постаде сликар. Последње рече су му биле: — Журиш, јахачу, журиш!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
међеда, а камоли кожу од међеда; виђео сам и живога вука, а камоли мртву вучетину; виђео сам и живога орла, а камоли орлу перушину!
Мили боже, чуда великога! Да је коме стати па гледати: како кроји калу вучетину, како ц’јепа суру међедину, а растура орлу перушину!
Не би бахом из клисуре тврде, тј. (каже Вук) „нећеш ме поплашити и плашњом истјерати из клисуре“. Уз стих а камоли орлу перушину Вук напомиње: „Горе стоји крило од лабуда, а овдје и послије орлу перушину.
Уз стих а камоли орлу перушину Вук напомиње: „Горе стоји крило од лабуда, а овдје и послије орлу перушину. То је може бити зато што је у стиху горе било тешко казати крило орлово, као и овдје лабудову перушину“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЛАЂА, ОРАО И ЗМИЈА На мору куда прође лађа траг јој се не зна. Ни орлу пута летећи испод неба. Ни пак змијиње стазе кад се превуче преко камена.