Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Па та игра наситно неће те далеко одвести. Имам генијалну идеју — рече и извади из ормара фотографију једне старице како стоји покрај неких рушевина, сва у закрпама.
Гости поседеше десет минута на врху ормара (остало је све било закрчено), слегоше раменима и збрисаше, боље речено, убише тутањ низ степенице.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Слушао — глас од леда. Гледао — очи од жара. Будио се у некој соби уз шкрипу старог ормара. На перонима сам чекао: црн од самоће и гара. Стајао сам крај мора: зурио у једра бела.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ГОДИНА, која ми се својим златним зубалом неуморно цери с ормара — сјећат ћу их се као и свега што сам овдје доживио, као и људи које сам овдје сусрео.
Небо постепено навлачи сиве копрене. С ормара ми се свеједно цери „СРЕТНА НОВА 1936. ГОДИНА” са својим златним зубалом насмијане буцмасте кухарице.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Па то је само један злоћуд мамуран чича, од ракије пропао, вјечито кисео и љут. Гле га како завирује иза ормара, тражи прут. — Хоп, сад је вријеме! Луња суну према широм отвореном прозору, попе се на прозорску даску и — дућ!