Јакшић, Ђура - ПРОЗА
жетелаца, него чета дивљих осветника, која не тражаше богате њиве да их покоси, него да их својом и душманском крвљу ороси... Ето, драги пријатељу, са тога ми доброга оца осудише на смрт.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... Попа га пољуби у оба образа. — Људи смо, па грешимо. Од праоца нашег грех нам је остао.
И он угледа небо облачно, тамно... И као паде плаха киша и она му ороси лице... И капи се слеваху у грло његово... И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...
И попа га благосиља!... Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође. Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: — Бабо!... Ја осећам да ми је бог опростио!... Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!...
Кад поче јецати, Станку се даде на жао... Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... Осетивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на све...
Теодосије - ЖИТИЈА
и светим црквама у њој поклонивши се, и на гроб светога и себи истоименога преподобнога оца дошавши, довољно га сузама ороси и целова. Пошто је био сјајно примљен од игумана и братије, отпочину.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ево те, перјаш путељком кроз високу раж, ороси ти се чак и капа, прикрадаш се нечијем тору код кога нема паса. Ослушкујеш како на ниској колибици све кркеља танак
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
се небоплава у води гледа с пуклог недохвата и спира румен с Божијег кристала; просветли очај, бездане размакни ороси траг ми бојом што се стакли.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
сапуна који се за време турске владавине увозио са истока роза - ружичаст рози - рогови росити - чинити да се што ороси, прекривати росом; даждети, кишити, падати у ситним капљицама, сипити рујно вино - црно (црвено) вино русица -
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Лумпују банови, пукови плаћају. — На вуку вика, а лисице месо једу. — Народ је као облак: неког ороси, неког покоси; неког нахрани, неког сахрани. — На цареву љебу има седам кора. — Небојшу најпре вуци поједу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Да злоба није?... Можда се краде, да нам попије И ову једну чашу радости? Ил' можда суза иде жалости, Да нас ороси тужна капљица? Или нам мртве враћа земљица? Врата шкринуше... О душе! о мила сени! О мајко моја! о благо мени!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нека хладна струја пређе преко нас и лице нам се ороси. Кроз маглу допре пискави звук трубе, као знак за јуриш. Потрчасмо кроз маглу, ношени заносом ко ће први да закорачи
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Пред њеним сјајем ниси слепио — Нис’ је молио, клео, преклињô; Пред њоме ниси бога помињô Пољупцем уста да ти ороси; — А не би рекô: „Песма узноси!..“ ВУЈО: Лијепа?... Не жнава ни српски — како лијепа?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Да злоба није?... Можда се краде да нам попије И ову једну чашу радости? Ил’, можда, суза иде жалости Да нас ороси тужна капљица? Или нам мртве враћа земљица? . . . . . . . . . . . . . . Врата шкринуше... О, душе! О, мила сени!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ЗОРА Неј, на белом коњу зори ми зора и девојка. Стани не мини, ороси ову жал. С голубицом би да загуче. Уснама пупољ у цветање мами, недрима трешње у зрење. Стани не мини.
3 И чудом, у непроход ме сплету, путање исправе се криве; и радосница суза ороси ме кам. 4 И кроз голет ме, у маху, дах заструји априла.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тада Анчица уздише као да је неко тера узбрдо, руменило јој попадне по јагодицама а наусницу јој ороси зној. Њих двојица се церекају. Хи, хи, хи — Димитрије. Хо, хо, хо — Доротеј.