Црњански, Милош - Сеобе 2
у ушима, неколико дана, одјекивао говор, који му се чинио лепши него његов, тако, да је те речи, сам себи, изговарао: Оруже, наруче, крчиште, брчиште, каза, миши, па кијат, па пунут, па ћерат. Па како су остали под пут. За бријег. При врховах.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Земља тутњи, звекета оруже: „Црн му образ ко пред Турком струже!“ Шаре с' оре, горице се пуше, Да се боље турске главе суше.
“ Па довата крваво оруже, Узима га млада у наруче, Од мила јој скоро срце пуче. И већ спава мушка глава трудна, Украј њега седи љуба будна,
Тако љуство ка мене нагрну, Ја га згледа, па од стрâ претрну, Није шала, мој премили друже, Така чељад, а тако оруже: Овај носи са Олимпа камен, Онај, брате, с Еликона пламен, Онај оду од тријест пречага, Још и друга беше чуда
Весело им око и оруже — Куд су нагли, љубазиви друже? Ето језде и зборе о Гојку — Да л' ће са њим по Цвету девојку, Спремили се, па од
Ватише га, савезаше, Овамо га потераше. Кô ван себе он бијаше, Кô сан му се све чињаше: Жив он своје дат оруже! Те погледа клето уже, Руке њему што немило Наопако узаптило, Па од гњева и од срама Маче силним мишицама:
Тек се зора помолила бела, Околина оживела цела, Свуд оруже кроза маглу севка, А чује се јуначка попевка, Мач и коњиц и та дуга пушка, — Благо оном ко је глава мушка!
Стаде жубор по танане куле, Стаде жубор и около куле: „Бре на ноге, доватај оруже Кога јоште годинице служе! Па се лати те пусте пашњаче, Па припаши убојите маче, Тури плећим' шешану танану, Па
Топот, звека... а силна прашина Подигла се кâно облачина, А кроз облак, ох погледај, друже, Како сјаје то пусто оруже! И још токе и та тврда пуца Штоно кажу како срце куца! Срце куца, око бистро сева, Ох, та чу ли како се попева?
Така дивна плена свакојака Још не било нигде за јунака: Онде руо, ту стоји оруже, Ту вишеци, ох премили друже, Та џебана, та пуста џебана, Да се бијеш три године дана!
Све се блиста и трепти и сјаје Само злато и драго камиње, Госпоштине то пусто знамење, Ох, ћилими, ох, сјајно оруже, Ао руо, мој премили друже, И у злату две до три робиње, Дивна плена за дивне Србиње.
Ал' кад украј неки провалија, Ал' се отуд оруже засија, Још загрми један из лужине: „Амо робље, амо, каурине!“ Побисмо се, стаде шара цика, Беше мртви, беше
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Јелисавета одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сирота!... Вујо!... оруже!... Хе, има ли кога ту?... (Вујо долази.) Оруже, Вујо, иди похитај!
(Јелисавета одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сирота!... Вујо!... оруже!... Хе, има ли кога ту?... (Вујо долази.) Оруже, Вујо, иди похитај! Ал’ бирај, старче, све најоштреније, Знаш, брат ми рођен иде у госте, Шта гледаш? Иди!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
јунак за мегдана; ођеде ме цареви везире, ођеде ме и чадор ми даде; цар ми даде од мегдана вранца, и даде ми свијетло оруже; потписа ме цареви везире да сам војник цару довијека.
Ну опасуј мукадем-појаса, и припацуј свијетло оруже, ето к нама Страхинића бана, сад ће твоју главу укинути, сад ће мене очи извадити“.
слуге похитале, те у пољу сретош’ господара, а Ивану љуба потрчала, цјелива га у скут и у руку, отпаса му свијетло оруже, па оруже грли у наруче, у наручу носи на чардаке; вјерне слуге коње прифатише.
похитале, те у пољу сретош’ господара, а Ивану љуба потрчала, цјелива га у скут и у руку, отпаса му свијетло оруже, па оруже грли у наруче, у наручу носи на чардаке; вјерне слуге коње прифатише.
у планину, кад порасте ружа на божуру, дизаху се призренске ђевојке, беријаху цвијет по планини, вјешаху га за моје оруже; и сам би се, пашо, преварио, а некмоли ова лудаија!
у Косово, и овамо како по Метоији тако и по оним крајевима Ерцеговине и Црне Горе“, говори се (и налази се у песмама): оруже место оружје, наруче м. наручје, божа м.