Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Потом ми узнали, что Турки бјелградски и везир хошчут нас обманут, толко чтоби ми оружије положили”. — Он: „Правда, ето ја буду ваше прошеније доложити государју императору; а вам желају спокојно спат, и
” — Ја кажем: „Ми јоште перви̓ дана, у месецу марту, дали прошеније с најтврђим упованијем да ће они нам дати војску, оружије и проче војеве потребе, и да ће нас конечно ослободити испод ига турецкога, ибо су наши преци у сваком случају
” Ми смо опет пофторили наша досадашња моленија како за ̓рану оружије и проч. На то он одговори: „Ми смо писали, и одоздо одговорили су, да српског оружја више и нема код нас.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Кројач Лист... да, но историја амазонкиња покривена је тавнилом древности. Оне су носиле оружије и ишле у бој, као сваки војник. НАНЧИКА: То сад није у моди. ЗЕЛЕНИЋКА: Сад је највећа мода, драга моја, родољубије.
ЛЕПРШИЋ: Шта, Србљи! Овај срам да подносимо? Не, у ком ври српска крв, на оружије! ШЕРБУЛИЋ: На оружје, макар сви изгинули! СМРДИЋ: Тако и јесте. Шта се имамо бојати?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Браца, на вашу ризику. ЈЕВРЕМ: Не бој се, ти си жена; а жене имају опасније оружије него што су топови и ракетле. 5. МАКСИМ, ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ: Шта си имала куповати оно месо? СОФИЈА: Треба за вечеру.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Видје јабуку од кумбуре гдје вири под једним трупом; остало оружије с њих бјеше понешено. Имбро се сагне, извуче пушку, натегну је и пође даље.
Сви прислонише веље пушке а мале положише на земљу, па се збише у гомилу, на лијево; они на једну а оружије им на другу страну. Кривац оста на средини. Звоно једнако звоњаше.
Људи поскидаше капе и стадоше у коло, око трпезе. Поп извади оружије иза паса, па га положи на кревет. Затијем натаче петрахиљ и стаде да чати напамет.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Силена је војска овде становала — Наместо је војске маховина пала! Под маховом леже старе славе знаци, Оружије светло, коњи и јунаци... Све ту мирно лежи, под стеном страхоте, Из прашине њине гуштери се коте...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Кад на осму годину ступи, сама га природа на оно опомене што му је судбина определила. Оружије, какво је то за њега побужденије!
У детинству се мора учити онај који је рад сентенцију славног оног мужа који је при погледу непријатеља први бацио оружије и почео бегати, цели свет уверењем тресући: Дулце ет децорум ест про патріа морі (Слатко је за отечество умрети).
»Како ти је име?« »Аган«. »Би ли ти код мене служио?« »Драговољно« — одговори први — »кад не би ту беду (на оружије показујући) код себе имао.
« »То је ништа (рекне Роман), ја сам сердар, који оружије више од параде него што би нужде имао носим.« С тим употреби своје красноречије и приведе Агана да се приволи њега у