Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
εν δόμοις, μήτ΄ Ορϕέως κάλλιον υμνήσαι μέλος, ει μη ΄πίοημος η ϕήμη γένιτό μοι: Нека ми нејма ни злата у дворови, и од Орфеја лепшу нек не појем песму, само знаменито име нек ми буде!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
и одговори Томаса да Виторије, били су смешни изговарани рогобатно латински, али слушајући Рамоа, Лилија, или Орфеја Монтевердијева, са оном звонком, меланхолијом којом се завршава ренесанса, мене је то глупо и тупо, као из бурета öе,