Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ПЕСМА 66 ЈЕДНА ЖЕЉА 68 ПРЕЛАЗНО ПОКОЛЕЊЕ 70 У КВРГАМА 72 ТУГА 74 МИСАО 76 ОСВИТ 78 СУМОРНИ ДАНИ 80 ТРИ ПИСМА 84 ОРХИДЕЈА 90 ПОМРЧИНА 92 КОСОВСКИ ЦИКЛУС 96 БОЖУР 97 СИМОНИДА 98 НА ГАЗИ МЕСТАНУ 100 НАСЛЕЂЕ 102 ЈЕФИМИЈА 104 НАПУШТЕНА
природа цела, Стопи се намах, за минуту једну, У јединствену, непрегледну, чедну, Белину слатку још слађег ти тела... ОРХИДЕЈА Кад сам те вид̓о крај мирисних леја, У парку, уз песму сакривених гнезда, С витицама густим, с велом, и, ко звезда, На
мирисних леја, У парку, уз песму сакривених гнезда, С витицама густим, с велом, и, ко звезда, На белом шеширу црна орхидеја, Тајанствени сутон, пун љубави страсне, Шаптао је чежњу кроз мирисне гране, Док последња румен на западу гасне, И
сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда Дизала се злобна, црна орхидеја. ПОМРЧИНА И Лежим у тами као клада, Не видим ништа, не знам ништа; Од свеколиког светског јада Не допире до мене ништа.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
160 ЛXXВ ЖЕЉА 162 ЛXXВИ ЈЕДНА ЖЕЉА 166 ЛXXВИИ ОРХИДЕЈА 168 ЛXXВИИИ ЈЕСЕН 170 ЛXXИX ГОСПОЂИЦИ... 171 ЛXXX ЈЕДНА СУЗА 172 ЛXXXИ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ 174 ЛXXXИИ ПОСЛИЈЕ МНОГО
М. Ракић ЛXXВИИ ОРХИДЕЈА Када сам те вид'о крај мирисних леја, У парку, уз песму сакривених гнезда, С витицама, с велом и, к'о црна звезда, На
крај мирисних леја, У парку, уз песму сакривених гнезда, С витицама, с велом и, к'о црна звезда, На белом шеширу црна орхидеја, Тајанствени сутон, пун љубави страсне, Шаптао је чежњу кроз мирисне гране; Док последња румен на западу гасне, И
сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда, Дизала се злобна, црна орхидеја. М.