Употреба речи осамио у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Ја се мало свратих да видим шта радиш... — Баш си добро учинио, седи... — рече он... Баш сам се осамио. У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

планинска природа у торжеству љубави ублажује патнике и учмалу срчаност у младијем грудима буди; или дању кад би се осамио гдје год у хладовини па маха дао крилатој машти.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Али то му се само треном привиђе, јер на његово питање шта се осамио, онај поче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ — гледајући глупо. Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Куда је одјахао? Никанор Опет сам под сводовима Митровачке пећине. Побегао сам овде од гнева Макаријевог. Осамио сам се не бих ли чуо одговор на једно једино питање: Како човек може волети своје ближње?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности