Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
јер баш ти си изабран да будеш заражен и преносићеш своју заразу другима; трчаћеш колико те ноге носе, шугав и осамљен, трчаћеш преко неког бившег света и његових рушевина, а чим дотакнеш некога од својих другова који беже од тебе као од
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Сељак се прену и застаде. Сутон се хвата, још је пустије него обично, а глог је ту, осамљен и тужан као какав човјек. (Пријатељи) Земља се даје чулима као исконска радост и усхит: сваки камен је белег њене
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Жалосно ветар у трсци шуми и зимска туга расте, а ждрала пита осамљен патак: „Да ли ћеш стићи ласте? Одоше оне у топле земље, ваљда су прешле и Средоземље.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
и над њим орлови круже, А ветар пољаном душе и густе лелуја руже, Споменик прошлости бурне, столећа Минулих давно, Осамљен сведочи тако за дело божански славно. Мир вам јуначки преци, што самрт примисте часно!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пређе ровове, обазре се неодлучно лево и десно, прође између мртвих и приближи се обали... Онако осамљен, у црној дугој мантији, личио је на неког светитеља са старих икона.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
људи озлогласили у селу, да је он тобож вјештац и којешта друго, а у истини да је он пријатељ доброј дјеци, да живи осамљен јер му је то мило.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Нисам се осећао осамљен јер сам их видео живе пред собом и имао илузију да се налазим у одабраном друштву. У таквом расположењу, мој посао
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Онда оно осећање. Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.
Ћипико, Иво - Пауци
Иво изиђе. Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и над њим орлови круже, А ветар пољаном душе и густе лелуја руже, Споменик прошлости бурне, столећа минулих давно, Осамљен сведочи тако за дело божански славно. Мир вам јуначки преци, што самрт примисте часно!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Боко грицну и рече забринуто: — Ово не, испало би много невесело, нешто као кад зец ноћу, осамљен, сједи у младом житу и мрда ушима. Стриц је нашао перо дивљег лука. Пјесник тек што га омириса, већ се намршти.