Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Човек-путник препознаје глог поред друма, и радује му се: Осамљено дрвце цвилило је на вјетру као да то неко већ одавно тихо и узалудно тугује. Сељак се прену и застаде.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
ни две секунде кад имам шта и да видим — нека блазирана сенка стоји испред отвореног прозора усред зимнице и, као осамљено, посматра улицу. Ту је улица, наиме, страшно уска: до супротне куће нема ни пет метара.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Стигоше Ђуричиној кући. Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео. Сад му све изгледаше друкчије.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Овдје уз ријеку, уз купине мрке, Прикрила се стока па уморно дашће; А тамо, у страни, осамљено храшће Гдје простире сјенку, уз рапаве шкрке Прибило се село па убого ћути. Стазе празне.